Rmbanje iz ljubavi

Ovome u prilog idu i sledeće ministrove reči (izrečene s primetnim bolom u srcu) povodom štrajka sindikata prosvetnih radnika: „Žao mi je što u prosveti ima ljudi koji su tu samo zbog redovne plate.“

Razmotrimo na početku šta ova ministrova opservacija znači. Pre svega, ona nas obaveštava da u prosveti rade (sram ih bilo!) nekakvi razbojnički elementi koji su tu samo zbog redovne plate. Rečju, u ovom sudbonosnom trenu po našu zemlju prava je drskost iskati redovnu zaradu. Zemlja grca u besparici, miljama daleko od bankrota (ko što nedavno reče premijer), a zaposleni traže platu, povrh svega i redovnu. Čist bezobrazluk, zar ne? Stoga, ukoliko neko i odluči da zatraži nešto tako bezočno poput redovne plate, automatski stupa u rizik da ga država svrsta u kategoriju lica koja ništa korisno ne rade, osim što zahtevaju redovnost „mesečnice“. Ukoliko smo, dakle, ispravno razumeli ministra Verbića, naravoučenije je sledeće – plate u prosveti treba učiniti neredovitim kako bi se prosvetari motivisali da još više zavole profesiju kojom se bave.

„Nastavniče, možete li nam otkriti razlog vašeg vedrog raspoloženja u poslednje vreme“, pitaju učenici vazda mrzovoljnog matematičara. „Razlog je jednostavan, deco. Država mi smanjila platu za 10 odsto, što mi je automatski podiglo moral i raspoloženje, ali mi je tek neredovno isplaćivanje te bedne, ali časno zarađene platice otkrilo svu lepotu rada u prosveti. Eto, primetili ste kako mi u poslednje vreme ne smeta čak ni kada me gađate papirima dok crtam razlomke na tabli.“

Ministar Verbić kazao je i nešto u smislu da sindikati deluju nerealno kada traže povećanja plata. No, pošto se ovde ne radi o povećanju, već o evidentnom smanjenju ličnih dohodaka, jasno je da ministar cilja na potencijalno povećanje plata, ali tek nakon njihovog prethodnog smanjenja. Na taj način se, da zabuna bude veća, stvara utisak kako prosvetari štrajkuju ne bi li odbranili tzv. postojanost pozitivne nule.

Jednačina glasi: zastrašivanje + relativizacija = amortizacija. Umesto da se prosvetarima povećaju plate, one im se smanjuju da bi im se (možda) nakon izvesnog vremena opet povećale. S druge strane, priča o (ne)redovnim platama zadobija obrise strategije zastrašivanja u cilju amortizacije potencijalnih protesta. Na stranu što se kresanje plata dodatno relativizuje igranjem na kartu biranja između manje bolnije alternative. Prosvetari treba da budu presrećni ako im ubuduće zarade budu redovno legale na račun tako da slobodno mogu da zaborave njihovo prethodno smanjenje. Shvatili ste logiku.

Nego vratimo se Verbićevoj paradigmi o rmbanju iz ljubavi – bez obzira na visinu ličnog dohotka. Čist primer da je ministar mislio upravo na njih – predstavljaju savetnici za hvatanje zjala, razbacani poput maslačaka, diljem „pašnjaka“ javnih preduzeća.

„Mile, da li svoj posao savetnika (za hvatanje zjala), u recimo Srbijagasu, obavljate iz ljubavi ili zbog redovne plate?“ Mile se kao nešto gnuša. „Ma zadovoljan sam, iako mesečno zaradim jedva 100.000 dinara, što znači da mi, s obzirom na stalne fluktuacije dinara, ne dopadne ni tričavih 1000 evra. Zauzvrat, svakog jutra treba ustati, izbrijati lice, stići na posao pre 11, iščitati jutarnju štampu, pregristi dva-tri parčeta pice i ispiti bokal nes-kafe. Ne računam poslovno esemesovanje u okviru kojeg, samo u prvih pola sata boravka na radnom mestu, pošaljem i do 300 poruka. Ipak, i pored svega rečenog, smatram da svoj posao obavljam iz čiste, nepatvorene ljubavi. Pa nisam ja srednjoškolski profesor da se bunim što mi država skraćuje „mesečnicu“ za komičnih 10 odsto. Među nama, ja taj iznos ne bih ni primetio. Oduzmite mi partijsku pristupnicu ako lažem.“