Grčko klatno

„Ekonomska kriza i kolaps tradicionalnih stranaka sigurno su pomogli Sirizi da poveća uticaj, ali Aleksis Cipras je katapultirao partiju“, kaže Hristoforos Vernardakis, profesor političkih nauka na Univerzitetu Aristotel u Solunu.

Kolumnista Katimerinija Aleksis Papahelas smireno je zaključio da su izbori dugoročnije poručili da Grci „traže novu generaciju političara, drugačijeg mentaliteta od dosadašnjeg“.

Cipras sada treba da se ogleda kao mesija i mađioničar, Robin Hud ili Če Gevara, pa – dopunjavaju komentatori – „izlazi na završni test“ i kod kuće i pred kreditorima. „Potrebno je nešto vremena za sazrevanje“, procenjuju oprezni protivnici brzopletih ocena i zastupnici „razumnog pragmatizma“.

Ispitna pitanja su većinom prenesena iz kampanje.

Iz mnoštva – četrdeset svetih partijskih zapovesti – Bi-Bi-Si izdvaja nekoliko osnovnih ciljeva ultralevičarske nove ere. Prvi i možda najteži korak, ali svakako najprivlačniji, jesu zapošljavanje i zarade. Siriza je obećala 300.000 novih radnih mesta kod privatnika i u javnom sektoru i povećanje najmanje plate sa sadašnjih 580 na 751 evro, a penzionerima sa manje od 700 evra mesečnog primanja – povratak „nepravedno ukinutog božićnog dara“, trinaeste isplate.

Obećanje za siromašne predviđa tri stotine besplatnih kilovata za tri stotine hiljada domaćinstava.

Vlasnici nekretnina (i oni imućniji, a i neki bogati birački preletači, koji su „neprirodno“ baš zato dali priliku Sirizi) očekuju da se ukine porez na privatnu imovinu, a da ga zameni taksa na luksuzne kuće i „veliko drugo imanje“.

Najradikalnija Ciprasova okolina želi da Nemačka vrati zajam koji je Hitler na silu uzeo od Grčke za vreme okupacije. Računa se da je to – prevedeno u današnju vrednost – oko jedanaest milijardi evra.

Posmatrači su zapazili da je prvi strani diplomata koga je primio novi premijer bio ambasador Rusije. Cipras se potrudio da otkloni nagađanja: Grčka ne planira da traži zajam od Rusije.

Kad se u procenama klatno pomeri na drugu stranu, upućeni su sigurniji da je Siriza „verovatno napustila ranije pomisli da Grčka napusti NATO i da otkaže gostoprimstvo američkoj mornaričkoj bazi na Kritu, dok će vojna saradnja sa Izraelom biti pod znakom pitanja“.

Ipak, iznad svega lebdi dužnička mora. Grčka je po procentu javnog duga prema BNP sa 175 odsto u 2014. bila na drugom mestu u svetu (317 milijardi evra), iza „nedostižnog“ Japana (245 poena) i ispred Libana.

Ministri i premijer Cipras krenuli su na hodočašća po uticajnim i poverilačkim prestonicama sa umirujućom pilulom da „odustaju od zahteva za otpisivanjem“, otklone sumnje hoće li vraćati zajmove, poštovati potpisane obaveze i – konačno – da li će napustiti evro. Upozoravaju da će biti „tvrdi“, očekujući „prihvatljiv ishod za dobro svih“.

Sumnjičavim sagovornicima tek treba da umire puls i dokažu namere.

„Već sama partija Siriza je nepredvidiv hibrid, mešavina više pogleda, a vlada sa članovima od pričljivih pripadnika akademske zajednice do bivših komunista i sindikalaca, maoista i zelenih, ograničenog iskustva u koaliciji sa ekstremno desnom strankom zagonetka je i za lokalne navijače i za strane analitičare“, priznaje Njujork tajms.

Uvaženi atinski novinar Nikos Konstandaras ukazuje: „Odnosi Sirize sa institucijama – sudstvom, bezbednosnim službama, Crkvom i drugima – presudni su za budućnost vlade, kako bi se sačuvalo smireno vođenje države u teškom vremenu.“

Detalj za bolje razumevanje, koji je uglavnom promakao našoj javnosti, je vest državne agencije ANA: „Novi predsednik vlade i lider Sirize se sastao sa arhiepiskopom Atine i cele Grčke Jeronimom. „Došao sam da dobijem vaš blagoslov, a odnosi države i Crkve biće dalje unapređeni i čvršći nego što su bili ranije“, rekao je Cipras. „Mi imamo tu snažnu potrebu, posebno u društvu, gde je uloga Crkve veoma važna. Naš interes je da blisko sarađujemo u dobroj postojećoj klimi.“ Informaciju su dopunili izveštaji da je Cipras tražio prijem dva sata pre nego što je postao premijer. Želeo je da objasni odluku da naruši skoro dva veka dugu tradiciju o zakletvi pred poglavarom Grčke pravoslavne crkve, sebe je arhiepiskopu predstavio kao ateistu, koji se nije venčao u crkvi i nije krstio decu, pa ne može ni da položi religioznu zakletvu. Pozvao je arhiepiskopa da prisustvuje ceremoniji u predsedničkoj palati, što je Jeronim učtivo odbio.

U trećem članu Ustava helenske države piše: „Preovlađujuća religija u Grčkoj je istočna pravoslavna Hristova crkva.“ Političari, i bez časova veronauke, poznaju osnovni zakon.