Izbori bez glasača

Dugo odlagani izbori za egipatski parlament su počeli ovog oktobra, sa drugim krugom u novembru i rezultatima koji će biti objavljeni u decembru. Pritom, više od 185.000 vojnika, uz policiju – kako je zvanično rečeno – mornaricu i vazduhoplovstvo nadgleda proces, za koji vlast predsednika Abdula Fataha Huseina Halila el Sisija kaže da je „konačni korak prelaska u demokratiju“. Protivnici – u vesti AFP – obećanje nazivaju prevarom.

Ishod je, čini se, unapred poznat. Većina od pet hiljada nezavisnih kandidata i devet lista kandidata za 596 mesta su pristalice Sisija, a novi skupštinski dom – zasad sa još snažnim ovlašćenjima – biće revnostan u odobravanju predsednikove volje. Analitičari i domaća nejaka opozicija se slažu da feldmaršal (čin stečen na čelu armije) Sisi za korak dalje učvršćuje političku komandu na Nilu. Oduševljenje za „poslednji korak“, u prvom izbornom činu je bilo je sasvim skromno: jedva da je deset do petnaest procenata, od oko pedeset miliona birača, glasalo, pa su državni službenici dobili i dodatnu polovinu slobodnog dana za buđenje iz nacionalne apatije. Odmereni ocenjivači vide „nestanak iluzija i smanjeno poverenje u demokratski proces, posebno među mladima“.

Ministar lokalne uprave Ahmed Zaki Badr smatra da je dobro da podseti na spremnost, ukoliko bude potrebno, njegovih službenika da u skladu sa propisima naplaćuju kazne od građana, koji nisu obavili svoju dužnost. Prema egipatskom zakonu cena neizlaska na biralište je pet stotina funti (šezdeset dolara), ali dosad ova političko-vaspitna mera nije primenjivana. Izborna pravila u Egiptu su, inače, posebno precizna: među svakih petnaest kandidata moraju da budu troje hrišćana, dvoje radnika ili seljaka, dvoje mladih i po jedan Egipćanin nastanjen u inostranstvu i jedan građanin sa invaliditetom.

Posle nedovršenog egipatskog arapskog proleća, započetog 2011. obaranjem autokrate Hosnija Mubarakai i nakon svih potresa, skupo plaćenih žrtvama u nasilju na Trgu Oslobođenja (Tahrir) i na ulicama Kaira i Aleksandrije i zatim Sisijevog pučističnog uklanjanja demokratski izabranog predsednika Mohameda Mursija 2013, islamiste, ali i prvog civila na čelu zemlje, pored stavljanja van zakona Muslimanske braće i prethodno (2012) raspuštene skupštine, u kojoj su islamisti seli u polovinu klupa, ovi izbori bi trebalo da znače ulazak u mirnije doba.

Prilike i izgledi su znatno složeniji. Mnoga imena iz oborenog Mubarakovog režima su na sadašnjim glasačkim listićima. Većina upisanih partija se svrstava u stroj Sisija, Po rasporedu, formalno 448 poslanika će sloviti kao nezavisni, 120 će popuniti stranke, a 28 će imenovati predsednik države. Koalicija Za ljubav prema Egiptu, bliska Sisiju – veruje se – biće najjača i njegov pouzdani skupštinski oslonac, a za njom i druga otvoreno naklonjena raisu, prosalfistička (tvrda islamska orijentacija) stranka Al nur. Moć parlamenta, prema postojećim ustavnim pravilima, formalno je velika, čak dvotrećinskim glasanje može da pokrene oduzimanje poverenja šefu države ili da preispituje sve njegove odluke. Ali, u stvarnosti opozicija će sigurno biti dovoljno slaba da oproba oružja kojima na papiru raspolaže. Predstoje – prema predviđanjima upućenih – promene, koje će voditi i zakonski „odrešenijim rukama“ predsednika i „podsecanju krila“ poslanika.

Pre izbora vlada je raspustila najmanje i pedeset sedam nevladinih organizacija, optužujući ih redom za veze sa Muslimanskom braćom. Na meti su se kao „društveni destabilizatori“ našle i grupe čiji su programi socijalne reforme, politička liberalizacija, ljudska i radna prava. Njihovi advokati upozoravaju da država olako takve aktiviste obeležava kao „terorističku opasnost“. Mohamed Nabil, aktivista Šestog aprila, sada zabranjenog omladinskog prodemokratskog ustaničkog pokreta mladih protiv Mubaraka, kaže kako „zapravo nema aktivnog bojkota ni kampanje, ni izbora – patimo od izbornog umora“. Od oko devedeset miliona stanovnika Egipta polovina je mlađa od dvadeset pet godina.

Među mnogim različitim tumačenjima traganja za isceljenjem – koja se beleže – najnemilosrdnije je da je „pravo nasleđe građanskih i političkih grupa potkopano višedecenijskom diktaturom, pa danas sem armije i Muslimanske braće nema tela koje valjano može da govori u ime Egipćana.“ Profesor Kairskog univerziteta Hazem Hosni sasvim jednostavno objašnjava: „Skupština će biti predsednikov parlament, koji će davati privid demokratije.“ Otuda, valjda, i gorki naslov iz jednog domaćeg lista „Izbori bez glasača“.