Konzuli svetog grada 1

Kao i najbliže prijatelje, slogu Izraela i Amerike prati i razumljiva mera „porodične nesloge“, koja najčešće ne ostaje sačuvana iza zatvorenih vrata.

Na listi  iskusnog analitičara Jevrejske telegrafske agencije Rona Kampisa, pored poslovične savezničke bliskosti ređaju se različiti pogledi, pa i interesi Bajdenove i Benetove administracije.

Tiču se, kaže, Irana, novih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, pristupa Palestincima, Kini, trgovini špijunskom opremom i sudbini konzulata SAD u Jerusalimu, otvorenog davne 1844. godine, a zatvorenog 2019. odlukom Donalda Trampa.

Po naglašenom neskladu, prema nalazima pažljivih istraživača, posebno se pamti „zajednica“ Baraka Obame i Benjamina Bibija Netanijahua.

Sadašnjim predsedniku Džou Bajdenu i premijeru Naftaliju Benetu poznavaoci proriču „druželjubivije partnerstvo i jedinstveniji front“.

Dosad to, čini se, dovoljno  ne uspeva da se ostvari i pored namere jedne strane da „ne oponaša Obamu“ i druge da „nije Bibi“.

Jerusalimski konzulat je poseban primer.

Naizgled, ovo pitanje je jednostavno.

Ali, kako se tiče svetog grada sve je mnogo složenije. Rezolucija UN iz novembra 1947.  odredila je Jerusalim kao corpus separatum u kome sve do konačnog rešenja neće biti stranih ambasada (mesto im je u Tel Avivu).

Taj zaključak UN oduvek ne poštuju Gvatemala, Kosovo odskora (kad je i uspostavilo diplomatske odnose sa Izraelom) i od 2018. SAD, Trampovom preseljenjem diplomatske misije Vašingtona.

Generalni konzulat Amerike u Jerusalimu imao je poseban status, decenijama je bio nadležan da se isključivo bavi odnosima sa Palestincima kao neka vrsta „ambasade“, a njegov šef je pritom direktno je „referisao“ Stejt departmentu i nije bio potčinjen ambasadoru u Tel Avivu.

U Jerusalimu, istina, deluje još deset generalnih konzulata (evropskih država i Svete stolice), ali svi su standardno pod okriljem svojih ambasada u Tel Avivu.

Trampovom seobom američki autonomni generalni konzulat ubrzano je pretvoren u jedno od odeljenja ambasade, nazvano Jedinica za palestinske poslove.

U izbornoj kampanji i pre nego što je osvojio Belu kuću Džo Bajden je najavio otvaranje konzulata u Jerusalimu, smatra se sa ranijim ovlašćenjima.

Nova vašingtonska administracija to čak vidi kao važan korak ka obnovi izraelsko – palestinskih mirovnih razgovora.

„Novi Izraelci“, premijer desničar Naftali Benet i ministar centrista Jair Lapd, koji će ga 2023. zameniti na mestu predsednika vlade, smatraju da vaskresenje konzulata ne može da se dogodi.

Kao šef diplomatije, Lapid je nedavno u Vašingtonu nastojao da  ubedi državnog sekretara Antonija Blinkena (uspeo je „za izvesno vreme“), uveravajući ga da američko insistiranje na jerusalimskom konzulatu može da dovede u opasnost opstanak izraelske vlade, jer „zadire u suverenitet nad večnom prestonicom“.

Lapid je, naziru neki među posmatračima, „možda za odlaganje na neodređen rok“, eventualno za neku američki kancelariju negde na Zapadnoj obali, recimo u Ramali.

Takvu pomisao Palestinci kategorično odbijaju, verujući da istočni deo Jerusalima jednog dana mora da bude prestonica njihove buduće države.

Tekst u Džeruzalem postu navodi mišljenje kako je „nemoguće da se konzulat otvori bez eksplicitnog izraelskog odobrenja, a davanje takve saglasnosti bi stavilo Benetovu vladu u položaj kao da prihvata palestinsko pravo na (deo) Jerusalima“.

Nasuprot tome su podsećanja da je zgrada konzulata imovina Amerike, a da je misija iz osmanskog, potom i mandatnog doba, znači starija je od države Izrael, pa dozvolu  za upotrebu i nije neophodna..

Izraelski zvaničnici utešno uveravaju da se traži izlaz, koji „spasava obraz obema stranama“, ali uz i dalje čvrst stav Izraela.

Istovremeno, opširno beleži sajt Tajms of Israel,  grupa od tri stotine penzionisanih izraelskih generala i ranijih šefova bezbednosnih agencija uputila je prošlog meseca pismo poslanicima Kneseta i ministrima, tražeći od njih da  podrže plan Bajdenove administracije da se u Jerusalimu otvori američki konzulat.

Svi akteri ubeđeni su da su u pravu  Slaganje Rubikove kocke u Jerusalimu nije nimalo lak posao.