Opšta povika je na Grčku da je „do grla potonula u dugove“, a uz to da Evropa – pre svih – prima teret spasavanja davljenika, koji „može da povuče mnoge na dno“.
Vikend dobročinstva posle jedanaestočasovnog zasedanja ministara, a ne protokolom zamišljena dva sata, program EU i MMF, uz lobiranje i podsticaj SAD (Obamin telefonski poziv Angeli Merkel i Nikoli Sarkoziju), od skoro bilion dolara kako bi se sprečilo da grčka kriza inficira druge zemlje je svojevrsna finansijsko – politička injekcija, čini se – ipak – sa nedovoljno ispitanom vakcinom. Briselskoj porodici se prethodno zameralo da deluje nevoljno, previše oprezno, bez odlučnosti i jedinstva.
Službena ocena španske ministarke finansija Elene Salgado glasi da je „ostvaren paket odbrane evra i ekonomija šesnaest država evrozone“. Za uzvrat, korisnici moraju da se obavežu na mnogo striktniju „finansijsku dijetu“.
Evropski komesar Oli Ren aranžman vidi kao „pakt konsolidacije“, posebno značajan za zemlje koje su poslednjih nedelja – kako kaže -“pred olujnim udarom“, pominjući poimence Španiju i Portugal. Ipak, uz sve lepi reči, ne malo stručnjaka oseća da Evropa treba da učini i više. „Mnogi ipak misle da je kriza odložena, a ne savladana“, bio je prvi komentar Roberta Pestona, urednika biznis programa britanske radio televizije.
Raspoloženiji analitičari se nadaju da će obim programa, „svakako vredan poštovanja“, valjati koliko i paket od sedam stotina milijardi dolara, kojim je vlada Sjedinjenih Država pre dve godine pritekla u pomoć svojim posrnulim finansijskim institucijama.
Atina jeste veoma zadužena, ali je i te kako daleko od nosioca svetskog barjaka. Tek je na šesnaestom mestu detaljnog popisa Svetske banke i MMF ukupno sabranog (država, kompanije i građani) dužničkog potopa, iza domaćina tradicionalno na dobrom glasu, kakvi su – recimo – Švajcarska, Nemačka ili Švedska i Danska.
Zanimljiv je, za manje upućene i iznenađenje, zvanični poredak spoljnih dugova prvih dvadeset zemalja, meren procentom bruto nacionalnog proizvoda (BNP) i po ukupnim iznosima.
Na čelu je Irska sa spoljnim dugom koji dostiže 1,312 odsto BNP. U novcu to je vrtoglava brojka: 2,32 triliona dolara, što nije i apsolutni rekord tabele. Trilion je jedinica sa dvanaest nula. U matematici izgleda ovako: 1.000.000.000.000!
Sledeća u redosledu je Velika Britanija 425,9 odsto BNP, 9,15 triliona dolara. Zatim se ređaju Švajcarska – 382,2 odsto BNP (317 milijardi dolara), pa Holandija (376,6 odsto BNP; 2,46 triliona dolara), Belgija (328,7; 1,25 triliona), Danska (316; 627,6 milijardi dolara), Švedska (264,3; 881,5 dolara), Austrija (256,2; 827,9 milijardi dolara), Francuska (248; 523 triliona dolara), Portugal (235,9; 548,45 milijardi dolara), Hongkong (223,1; 672,9 milijardi dolara), Finska (22,2; 402,4 milijardi dolara), Norveška (202,6; 553,4 milijardi dolara), Španija (186,1; 2,55 triliona dolara), Nemačka (182,5; 5,13 triliona dolara).
Tek sada dolazi na red Grčka sa svojim teretom duga od 170,5 odsto BNP i ukupnom sumom – 581 milijarde dolara.
Posle Atine na spisku su Italija (147,4 odsto; 2,59 triliona dolara), Australija (124,3; jedan trilion dolara), Mađarska (121,9; 225,56 milijardi dolara) i – konačno – Amerika (96,5, ali čitavih 14,26 triliona dolara ukupnog spoljnog duga).
Evrozona prolazi kroz najdelikatniju probu od 1999, kad je nastala – podseća londonski nedeljnik Observer.
„Pošto je evro više politički nego ekonomski projekat“, Ričard Lambert, poznati finansijski autoritet, kaže da je ovo „veoma rizično vreme za evrozonu, ma koliko je elita veoma privržena jedinstvenoj valuti, ali – ako to zaista želi – mora da bude odlučnija prema političkoj uniji“.
Pesimisti, nenaklonjeni zajedničkom novcu, porede kretanje evra sa usporenim snimkom iskakanja voza iz šina.
Britanski lord Džej, potpredsednik ustanove Biznis za novu Evropu smatra da krizu nije proizvelo tržište nego vlade koje „troše preko mere“, dok političari poput kancelarke Merkelove, predsednika Sarkozija i premijera Luksemburga Junkera i više drugih visokih dostojanstvenika složno krive „špekulante, koji su obuzeti globalnom kampanjom uništenja evra“.
Ministri finansija EU, međutim, misle da je pojas za spasavanje bačen i dobrim i lošim plivačima. Veruju da su se u belgijskoj prestonici upravo složili o fundamentalnom prekrajanju budućnosti evra, dukata našeg doba, koji je prvi put zazvečao pre jedanaest godina, ali ipak još samo u šesnaest od dvadeset sedam blagajni Evropske unije.
Ko je u pravu, osetiće svi – po džepu, stručnjaci i smrtnici. Prošlo je vreme kraljeva i prosjaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
