Letovanje od sto miliona dolara

Kraljevina upravo sačekuje više od dva miliona hodočasnika iz sveta, koji – kako islam nalaže – „u umerenosti i skromnosti“ – počinju Hadž, najvažniju dužnost svakog pravog vernika i proslavu Id al Ad(h)e, Praznika žrtve, najsvetijeg dana svim muslimanima.

Vladar Saudijske Arabije je čelnik Kuće Sauda, premijer i vrhovni komandant vojske, ali možda je ipak najznačajnije što je neprikosnoveni „čuvar dva najznačajnija mesta islama“, Meke i Medine.

Ove godine je kralj pokazao i posebnu milost, otvarajući granicu za hadžije iz Katara, koga već par meseci zbog „političkog i diplomatskog neverstva“, optužbi da šuruje sa šiitskim Iranom i potpomaže terorizam, što utočištem, što privatnim fondovima – sve to Doha demantuje – sa arapskim sunitskim saveznicima, drži kao zatočenika nemilosrdnih sankcija.

Osamdesetjednogodišnji kralj Salman je u junu, pre letovanja u Tangeru, doneo još jednu „šokantnu odluku“. Za krunskog princa proglasio je svog 31-godišnjeg sina Mohameda bin Salmana, uklanjajući „ponoćnim pozivom u dvor i ponudom koja se ne odbija“ nećaka Mohameda bin Najfa (57), do tada važećeg prestolonaslednika.

Novi krunski princ, za koga mnogi strani posmatrači veruju da je „simbol nada mladih Saudijaca, od kojih mlađi od dvadeset pet godina čine polovinu stanovništva“ – neki ga čak zovu nadimkom „čovek za sve“ – već je i proverio obaveze koje su mu namenjene „kad dođe čas“. Zvanična agencija SPA, uz Salmanov julski polazak na put u inostranstvo, objavila je da će Mohamed „za to vreme upravljati poslovima države i braniti interese naroda“.

Mohamed nije, naravno, samo „vršilac dužnosti“, kad zatreba. On je i prvi zamenik premijera, ministar odbrane i predsednik veoma značajnog Saveta za ekonomski razvoj. Otac i sin, kralj i krunski princ, upravo su pred Praznik žrtve primili delegaciju vlade Kine, sa kojom je – po pisanju domaće štampe – Saudijska Arabija u Rijadu potpisala niz sporazuma i memoranduma o razumevanju vrednih blizu sedamdeset milijardi dolara. Kineska Hsinhua je nešto preciznija: dogovoreni posao pokriva investicije, trgovinu, energiju, poštanske usluge, komunikacije i medije. Upućeni ukazuju da je ovo prirodan nastavak, pošto je prošle godine u Pekingu zaključeno petnaest ugovora, kao početak opipljivog saudijsko-kineskog približavanja vizija „puteva novih svila“. Krunski princ je, primećuju dobri poznavaoci prilika, pokretač posebne nacionalne strategije „Vizija za 2030“, kako bi pustinjska kraljevina postala najbitniji investitor u središtu arapskog i islamskog sveta, pažljivo izvlačeći svoju ekonomiju od prevelike naftne zavisnosti. Prestolonaslednika prati ocena analitičara da je „posebno ambiciozan“, a po mišljenju strožih istraživača da je u tome i „agresivan“. U svakom slučaju u Mohamedovim rukama su konci spoljne politike, bezbednosti i petrolejskih poslova.

Al Džazira, međutim, ne propušta da pomene kako su Saudijcima opale novčane rezerve, ali dodaje da je, prema najnovijim nalazima, taj trend prestao. U julu su, po podacima Centralne banke, iznosile 487 milijardi dolara i bile su najniže od 2011.

Kralj je mogao mirno da koristi godišnji odmor, a on to uvek i čini – carski. Pre dve godine je izbrao obalu u blizini Kana, gde su kupači-smrtnici demonstrirali protiv zatvaranja plaže davnim francuskim revolucionarnim uzvicima „liberte, egalite, fraternite“, poručujući da su pesak i morska voda – u blizini vile, od 1979. u vlasništvu saudijske vladarske porodice, u kojoj je nekad Vinston Čerčil bio redovan gost pre Drugog svetskog rata – javno dobro, kome kao i Mona Lizi svako ima pravo da priđe.

Salman se 2017. uputio na svoje imanje od trideset hektara u Tangeru, gde niko nije imao zamerki. Posebno revnosno ovo letovanje, opisao je Haarec, izraelski dnevnik iz Tel Aviva:

„Krajem jula kralj je stigao sa svitom na lokalni aerodrom. Među više od hiljadu ljudi, tu su bili ministri, savetnici, rođaci, saradnici i pripadnici bezbednosti. Pored Salmanovog ličnog imanja, rezervisano je oko osam stotina hotelskih soba. Iznajmljeno je bar dve stotine automobila (uz one koje su dopremljeni iz Saudijske Arabije). Unajmljene su i najbolje ketering kompanije.“

Drugi radoznali izvori dodaju da su tokom prethodnog renoviranja kraljevskog kompleksa uređena tri mesta za sletanje helikoptera, razapet ogroman šator za prijem gostiju, doterani restorani i ambulanta, uz nove zgrade i ogradu na kojoj stražare marokanski gardisti.

Haarec nastavlja svoju priču i pažnjom prema domaćinima i drugom kralju:

„Marokansko Ministarstvo finansija i lokalni biznis, posebno hotelski i turistički sektor trljaju ruke. Očekivanje je da kraljev boravak sa 1,5 odsto dopuni ovogodišnje prihode (procenjuju se na 6,5 milijardi dolara) od stranih gostiju. Inače, turizam i doznake marokanskih radnika u inostranstvu doprinose 12,5 procenata bruto nacionalnom proizvodu. Samo je industrija fosfata vrednija – prilaže 18 odsto. Marokanska ekonomija zapravo cveta, pošto je preživljena prošlogodišnja suša. Svetska banka hvali ekonomsku politiku, koja hrabri strane investitore. Slabašna ekonomija sa rastom od 1,5 odsto, očekuje se da dostigne 3,8 procenta ili čak 4,5 procenta.

Osamnaest godina pošto je postao kralj Maroka, Mohamed Šesti impresionira svojim upravljačkim veštinama, popularnost mu je stabilna, uprkos mnogih poluga moći koje mu pruža ustav. Pitanje je dokle će se održavati takva ravnoteža.“ Nije lako ni kraljevima.