Loše karte „kralja Bibija“

Ako državni tužilac prihvati krivičnu prijavu, a odlučiće „u paketu“ i o ranija dva zahteva, prvi put u istoriji Izraela predsednik Vlade koji je na „premijerskom prestolu“ dospeće na sudsku klupu.

Premijer (u četvrtom mandatu, a ako na dužnosti dočeka kraj jula 2019. i najduže u istoriji države) uzvraća da je u pitanju samo „nastavak lova na veštice“.

Telavivski Haarec piše da – po pretpostavci nevinosti – Netanijahu svakako nije obavezan da podnese ostavku, ali prikupljeno brdo dokaza upućuje drugačije. Ugledni dnevnik odmah i podseća na davne godine – kad je Ehud Olmert bio predsednik Vlade – šta je tada Bibi govorio o svom prethodniku: „Premijer je do grla umešan u istrage koje se vode i nema nikakvo pravo, javno ili moralno, da donosi odluke značajne za Izrael.“ Uvodničar zaključuje da je ovo upravo savršen opis situacije u kojoj se sada nalazi Benjamin Netanijahu (69), koji je 2009, posle Olmerta prvi put postao izraelski premijer.

Ehud Olmert, pošto je napustio mesto predsednika Vlade da bi mogao – kako je govorio – da se „odgovarajuće brani od optužbi“, kasnije godina prošao suđenje za korupciju i konačno proveo šesnaest meseci u zatvoru, u proleće 2018. je poručio: „Bibi, podnesi ostavku na elegantan način; možda postoji šansa da uspeš da sačuvaš minimum poštovanja za dobre stvari, koje si učinio. Udalji se i nestani, tako da se više ne vidiš i ne čuješ.“

Netanijahu pristalicama šalje pilulu umirenja, a sebi dozu samohrabrenja isprobanom mantrom da pošto politički protivnici ne mogu da ga pobede na biralištima, pokušavaju da ga poraze „spletkama i klevetama“:

„Ništa se neće dogoditi, jer se ništa nije ni dogodilo.“

Odmereni ocenjivači prilika, razmatrajući pokušaje Netanijahuove Likud partije da minimalizuje težinu policijske dijagnoze, veruju da postoji granica koliko puta iz vladajuće lože može da se igra na kartu „pučeva i zavera“.

Uz poređenje, Haarec zaključuje: „Kad obični kriminalci odbacuju optužbe i napadaju pravosudni sistem, to je razumljivo. Ali takvo ponašanje je potpuno neprihvatljivo za premijera, koji napada institucije vlade koje sam vodi. Agresivni i klevetnički odgovor Netanijahua i njemu bliskih dokazuje da, kad dođe do izbora između njegovih ličnih i interesa zemlje, on bira ličnu dobit. Jedina pristojna i odgovorna stvar za Bibija je ostavka – odmah. Kako nema nameru da to učini, vrhovni tužilac Avihai Mendelblit mora da ubrza postupak u brojnim slučajevima, koji se vode protiv predsednika vlade.“

Poslednjeg radnog dana u službi (nije dobio uobičajenu dodatnu nagradnu godinu), šef policije je saopštio rezultat traganja za činjenicama o prevarama i korupciji premijera i njegove supruge Sare. To su, navedeno je, (unosno) favorizovanje moćne telekomunikacione kompanije i njenog zastupnika Šaula Eloviča, a kako nema besplatnog ručka, za uzvrat – na sajtu Vela, popularnoj platformi iste firme – negovala se „pozitivna medijska slika bračnog para Netanijahu“, sa Bibijevim uvidom, često dnevnim, u vesti i čak izbor za njega podobnih urednika i novinara.

Predsednik vlade sada braneći sopstvenu nevinost, kad je reč o sklonostima, pa i njegovim, kaže da „nema ničeg lošeg u održavanju kontakta sa vlasnicima medijskih kuća jer to čine svi“.

Prethodni Bibijevi grehovi, koje je utvrdila policijska istraga, bili su slično uplitanje (usluga za uslugu) premijera u uređivanje novina, obezbeđenje vetra u leđa Vladi u predsedniku naklonjenom glasilu i gušenje nepodobnog. Okončano je i ispitivanje primanja poklona, ma koliko naizgled neverovatno za potkupljivanje premijera – skupih pića, cigara i plaćenih putovanja, ali u iznosima koji su dostigli više stotina hiljada dolara. Dosijeu za tužioca se dodaje i varanje prve dame sa računima i porudžbinama hrane iz skupih restorana, dok je rezidencija imala zaposlenog kuvara sa punim radnim vremenom.

Najviše, ipak, ključa u političkoj kuhinji. Premijer sve „opekotine“ odbacuje kao „policijsku zaveru“, ali njegova tanka koalicija sa 61 prema 59 glasova u Knesetu nije čvrsta odbrana pred dobro pripremljenim dokazima istražitelja. Revnosni ministri su odmah ponudili glasnu podršku u ime kabineta, ali osipanje nije sasvim nezamislivo. Sledeći redovni parlamentarni izbori treba da se održe novembra iduće godine. Veoma je moguće da se dogode i ranije.

Tamar Zandberg, lider leve socijaldemokratske partije, poput više sličnih glasova, u parlamentu je hitro upozoravao da Bibi više „ne može da drži premijersku stolicu, pa Izrael mora momentalno na izbore“. I ostali opozicioni prvaci se pridružuju pozivu „pošto zemlja zaslužuje čisto rukovodstvo“. Analitičar Joel Hason jednostavno poručuje biračima da je vreme Benjamina Netanijahua prošlo.

Ako bude suđenja Bibiju, nagađa čitani sajt Tajms of Izrael, moglo bi doći na red pred kraj 2019. posle izbora, „ukoliko se budemo držali redovnog kalendara“.

I Benjamin Netanijahu ima odbrambenu računicu. Veruje da je za Izraelce još „kralj Bibi“, kako ga prati nadimak, i nezamenljivi zaštitnik naroda kome pristaje kruna.

Tužilac Mandelblit je jasan: „Ja sam profesionalac, a ne političar i ne žurim.“

Rezultat nije na vidiku.