Naslednik bez nasledstva 1

Savet mudrih (Šura) nedotučenog Isila je potvrdio izbor naslednika „prvosveštenika“ svetskog terorizma, o kome se zasad ne zna mnogo više od njegovog „partizanskog“ imena, u kome je al Kurejš poruka i opomena da pripada potomcima plemena poslanika i verovesnika, a Hašimi i porodici proroka Muhameda.

Samo se nagađa da je Al Hašimi ustvari školovani tumač muslimanskog zakona Šarije u Isilu poznat kao hadži Abdala ili punim imenom Amir Muhamed Said Abdala Rahman al Maula, veoma obrazovani sudija, kome se sada dodaje atribut da je kao „ugledna ličnost džihada“, pa time i njegov „dželat“.

Po drugoj priči, koja kruži, radi se o Abdulahu Karadašu, bivšem oficiru armije Adama Huseina.

Jedva pet dana posle smrti Al Bagdadija brzim ustoličenjem lidera Isil nastoji da pokaže da konačnim gubitkom teritorija u Iraku i Siriji (veličine Britanije) kalifat nije raspušten i „pretvoren u prah i pepeo“ iako je sveden na par pustinjskih džepova. Veruje se da najpre računa na svoje „uspavane ćelije“, ne samo na prostranstvu na kome je nekoliko godina (od 2014) brutalno gospodario sudbinama mnogih miliona ljudi, nego i širom sveta.

Prema američkim obaveštajnim podacima, na koje se poziva Bi-Bi-Si, još ima između petnaest i osamnaest hiljada pripadnika u Siriji i Iraku, među kojima i oko tri hiljade stranaca privučenih iz sveta.

Računa se da je u sirijskom zarobljeništvu više od deset hiljada boraca Isila, a da je sedamdeset hiljada članova porodica islamskih ekstremista smešteno u logore.

Stručnjaci za borbu protiv terorizma zaključuju da „globalni pipci islamske države nisu nestali, a posebno se pominju akcije lokalnih ispostava, beležene u istočnoj Aziji i na afričkim područjima“.

U radio poslanici Isil opominje: „Ameriko, zar ne shvataš da je islamska država na pragu Evrope i centralne Afrike i širi se od Istoka na na Zapad.“

Koordinator za suzbijanje terorizma u Stejt departmentu ambasador Natan Aleksander Sejls jednostavno zaključuje: „I posle kolapsa lažnog kalifata, videli smo da je njegova otrovna ideologija nastavila da živi, pored ostalog i odgajanjem lokalnih terorista. Treba da budemo pripremljeni za svaki situaciju. Budnost će zato biti naš prioritet.“

Rita Kac iz Grupe za praćenje delovanja džihadista, kao i većina drugih stručnjaka, ukazuje da svet neće skoro videti lik Al Hašimija, što ne znači da se uskoro neće pojaviti njegova borbena propoved o planovima – kako komentator Telegrafa formuliše – „oslabele bande džihadista, ali još sejača smrti“.

Brzo treba da očekujemo uobičajeni poziv na neprekidnu borbu protiv nevernika svih vera i muslimana koji su skrenuli sa pravog puta.

Al Bagdadi, pamti se, nije viđen uživo sve dok se u džamiji al Nuri u Mosulu nije proglasio za kalifu 2014 (kasnije je naredio da se razori), a posle toga najviše dva puta se „ukazao“ – video snimkom.

Igra prikrivanja identiteta vođe je oružje koga se teroristi islamskog „kalifata“ dvadeset prvog veka rado drže, koliko i potreba za – možda još moćnijim – da lideru skrivenog lica u krštenicu svakako ubeleže i vezu sa plemenom Kurejšita, u kome je prorok Muhamed rođen petnaest vekova ranije, oko 570. godine.

Analitičari, oskudno „hranjeni“ pouzdanim činjenicama, pomišljaju da će – kako se, recimo, pita Gardijan – nova generacija prvaka ostatka islamske države brzo morati da reši da li da ratuje za ciljeve, koje je postavio poraženi Bagdadi ili će krenuti nekim drugačijim putem: „Centralno mesto u toj raspravi je zapravo da li da se nastavi smrtonosno delovanje u regionu ili okretanje hajdučiji širom sveta.“

Kakva god da su raspoloženja, namere i računice preostalih ili stasalih radikalnih džihadista, lojalnost islamskoj državi bez znaka pitanja je crvena linija, svetinja koju niko neće smeti da pomisli da pogazi, kako se ne bi posumnjalo u versku odanost predvodnika, njihovu borbeno iskustvo, takođe i u sposobnost surovog kažnjavanja.

Komentator britanskog radija čak vidi u pokretu „svetih ratnika“ bizarnu ovozemaljsku mešavinu ultrakonzervativnih džihadista i bivših članova vojnog i obaveštajnog aparata i tajnih službi pokojnog iračkog predsednika Sadama Huseina. Prvi su u ovo jedinjenje uložili fanatizam, drugi vojničke veštine.

Poznavaoci smatraju da će u taktici budućih koraka verovatnije biti akcije „usamljenih vukova“ dalje od iračko-sirijskog rodnog terena, nego pokušaji spektakularnih masovnih masakr-napada Isilovih preostalih regruta sklonih psihopatskom nasilju.

Ipak, Abu Ibrahim al Hašimi je naslednik bez nasledstva.