Pratnja korone

Posebno – sigurno ne i jedino – upadljivo se to događa na izraelskoj sceni, gde Benjamin Beni Ganc, koji je u tri izborne runde vodio Plavo-belu koaliciju centra u ratu za „oslobođenje od kralja Bibija“, premijera optuženog za korupciju i zloupotrebu vlasti (suđenje je zbog pandemije samo odloženo), postaje partner Benjamina Netanijahua u sklapanju udružene vlade „zdravstvenog spasa“, ali sa malo izgleda da je to i trajnija „vakcina“ protiv političke paralize jevrejske države.

Predsednik jerusalimske tehničke vlade Netanijahu – koja drži vlast u „vakumu“ – odlučio je da se sa najbližim savetnicima povuče u COVID 19 izolaciju (kaže „kao primer građanske discipline“) i pre rezultata epidemiološke provere, koji se pokazao negativan, ali političko borilište ne napušta ni za tren.

Na drugoj strani plavo-bela politička zajednica centra se raspada: partija Ima budućnosti Jaira Lapida i nacionalni pokret (penzionisanog) generala Moše Jaalona napustile su „komandanta“ Benija i njegovu Partiju pribranosti, što je Kneset (parlament) potvrdio, pa je odmah počelo i preračunavanje nekolicine poslanika kome će se „carstvu“ privoleti.

Do polovine prošle nedelje većina Izraelaca teško je mogla da poveruje u ovakav scenario, beleže trezveni uvodničari, naglašavajući da je Ganc bio „izvor nade miliona ljudi, koji su čeznuli da se stane na put vladavini Bibija Netanijahua, koja je rušeći demokratiju, istovremeno vodila podelama među stanovništvom“.

Ugledni Haarec u redakcijskom komentaru piše da je Ganc posle martovskih izbora konačno – pošto sam nije mogao da sastavi ministarski kabinet – „izabrao da se ponizi i da puzeći krene u vladu Benjamina Netanijahua u nastajanju gde će biti isplaćen paketom položaja“:

„Dok Bibi grudima čuva svoj blok, Beni je napustio svoje političke partnere i okrenuo leđa vlastitim biračima.“

Dogovor je – kao prelazna etapa – da Ganc kratko bude predsednik Kneseta, potom ministar, a zatim u zajedničkoj vladi – posle osamnaest meseci – i premijer, pošto Netanijahu u ovom vladarskom „ringišpilu“ bude prvi na prestolu, i dalje „kralj Bibi“, što u njegovoj strategiji znači da osigura „preživljavanje“ na sudu.

Gancove ranije izjave („Gledao me je u oči kad je to govorio“, podseća Lapid) ponavljale su da „nikad neće sedeti u vladi sa premijerom koji se suočava sa krivičnim optužbama, kako se to događa Netanijahuu“.

Bibi, naime, šta god da se događa vodi borbu za politički opstanak, koju ne napušta ni u opakoj epidemiji, koristeći je da se u virusnom cunamiju predstavi za kao nezamenljivi narodni zaštitnik, dok njegovi mnogi protivnici ukazuju „koliko je zemlja zapravo bila loše pripremljena za krizu“, što odmah dokazuju za ove dane valjda najtežom optužbom: na raspolaganju je bilo manje od hiljadu pet stotina respiratora.

Jair Lapid („naš čovek“, ako se to može reći po tome što je njegov otac Tomi rođen u Novom Sadu) se ne dvoumi kad tvrdi: „Ne radi se o zajedničkoj vladi u vanrednoj situaciji – to je jednostavno još jedna vlada Netanijahua. Ganc se bez borbe predao i pridružio se ekstremnom religioznom bloku sa desničarskim Likudom. Tom odlukom, pogazio je svoja osećanja i siguran je gubitnik.“

Naravno, u mnoštvu ima i analitičara koji veruju da se „u osnovi ništa nije promenilo u Gancovim pogledima. Tako odmereni sajt Tajms of Israel čak nalazi: „Ganc veruje da se suočio sa „dvojicom Netanijahua“, dvojicom političara čije konačne prioritete ne deli. Od Lapida, međutim, ne očekuje stabilnu koaliciju usred ove nacionalne krize, sa Bibijem – moglo bi i da je bude.“

Veoma uvaženi – inače veoma žestoki kritičar Benjamina Netanijahua – novinar Haareca Gideon Levi upućuje da će, u skladu sa mogućnostima, biti formirana „najrazumnija izraelska vlada, kao zaštita od ćorsokaka i još jednih, četvrtih izbora za godinu dana“.

Uporni istraživači „korona prilika“ u Evropi smatraju da je tek usvojenim zakonom za neograničenu vanrednu odbranu od virusa u Budimpešti zapravo „inficirana mađarska demokratija“.

Premijer Viktor Orban obećava da će vanrednu moć, koju je dobio, vlada koristiti „srazmerno (potrebama) i racionalno“, ali u epidemiji „nema vremena za dugačke rasprave“.

Orbanovi partijski aktivisti iz Fidesa objašnjavaju da „nije namera da se ograniči sloboda mišljenja i medija“. Ipak, prethodno je više od stotinu hiljada građana potpisalo peticiju protiv sada već odluke parlamenta.

Specijalna ovlašćenja, uključujući i neke ekstremne mere u vanrednom stanju, koje nije vremenski ograničeno, za opoziciju i organizacije za zaštitu ljudskih prava – kako izveštava Bi-Bi-Si – „nisu prihvatljive ni u jednoj demokratiji“: Usvojena pravila uključuju smanjenje kontrole javnosti nad sprovođenjem propisa, a novinarima je čak zaprećeno zatvorom.

Slučajnošću je baš ovih dana predsednik Rusije potpisao usvojene ustavne amandmane, skoro 400 promena, koje po konačnom prihvatanju omogućavaju Vladimiru Putinu da bude na dužnosti šefa države do 2036. Građani će se o popravljenom Ustavu izjasniti na referendumu zakazanom za 22. april.

Predsednica Saveta Federacije, Gornjeg doma Skupštine, Valentina Matvijenko je izjavila – preneo je Nemački radio – da ovo glasanje mora da se obavi uprkos brigama o virusu korona.“Ali, potpisujući dekret, predsednik Putin je napomenuo da,“ako situacija zahteva“, može da dođe do odlaganja.

Lekari, čini se nekad i političari, nemaju vremena da predahnu.