Tajmovi čuvari istine

Izvršni urednik američkog magazina Ben Goldberger poriče da je na odluku, ali poput bumeranga, imao uticaj predsednik Donald Tramp, koji mnoge časne medijske istraživače – poput i drugih državnika sličnih sklonosti – razapinje na krst kao „neprijatelje naroda“.

Na Tajmovoj listi prvi je DŽemal Kašogi, žrtva tima okrutnih ubica opremljenih i upućenih iz Rijada blagoslovom i, po svemu poznatom, instrukcijama princa Mohameda bin Salmana („Morate da budete slepi da vidite drugačije“, reči su republikanskog senatora Lindsija Grahama, a „ako bi bio izveden pred porotu prestolonaslednik bi bio proglašen krivim za trideset minuta“, dopunjava Bob Korker) da ućutka kolumnistu Vašington posta, Saudijca u izbeglištvu, koji se pitao „moramo li da biramo između bioskopske predstave i ili da građani misle svojom glavom – bilo podrškom ili kritikom onoga što radi vlada“.

U Čuvare je uvršćena i redakcija Kapital gazete, novina iz Anapolisa u američkoj državi Merilend, u koje je upao lokalni nezadovoljnik i rafalom usmrtio petoro novinara. List je sledećeg jutra izašao iz štampe na vreme („To je ono prokletstvo novina“, komentarisao je reporter Čejs Kuk), sa čituljama svojih saradnika umesto uvodnika.

Ostali živi izabranici su Maria Resa (opužena za izbegavanje plaćanja poreza), filipinska novinarka koja istražuje predsednika Rodriga Dutertea zbog nezakonitog kažnjavanja smrću dvanaest hiljada ljudi u „čišćenju države od droga“ i reporteri Rojtersa Va Lon i Kjav So O iz Mjanmara, osuđeni na sedam godina zatvora pošto su pisali o progonu Rohindža, muslimanske manjine, što je sud proglasio kršenjem zakona o državnoj tajni.

Tajm opominje: „Ovo nisu jedine herojske žrtve u ratu za istinu.“ Nabraja i druge među pedeset dvoje novinara ubijenih i više od dve stotine pedeset utamničenih širom sveta ove godine, „ali izdvajanje četvorke i jednog lista pokazuje stepen pretnji u dvadeset prvom veku“:

„Ovo treba da je vreme kada demokratija skokovito korača napred, sa dobro upućenim građanima, a u stvarnosti imamo uzmicanje unatrag. Umesto poraza surove autokratije, stiže novi mrak. Despoti stare škole su pribegavali cenzuri, moderni hrane sumnje u proverene činjenice i uspevaju da unesu konfuziju.“

U Sjedinjenim Državama „manipulacija istine je sastavni deo politike“, tako da – po Vašington postu – barometar laži po skali od jednog do četiri Pinokija više nije dovoljan. Uveden je novi stepen – nedostižni Pinokio. Postov sajt sada ima posebnu stranicu posvećenu lažovima i Gren Kesler, nadležni za provere, objašnjava u NJujorkeru: „Političar mora da ponovi neistinu bar dvadeset puta da bi se na našao na listi. Dosad je na tom mestu samo jedno ime – Donald Tramp.“

Kesler dodaje da je oduvek bilo lažnih vesti, „otkad su ljudi naučili da govore, ali neistine sada mogu da putuju mnogo brže oko sveta i poigravanje činjenicama je mnogo lakše“:

„To upravo podstiče autoritarne režime da udaraju bičem reportere koji iznose na videlo njihove laži.“

Predsednik organizacije Kuća slobode Mihael Abramovic u prilogu NJujorkerovom analitičkom tekstu ističe da je „Tajmov izbor posebno primeran u godini u kojoj je sloboda štampe pod većom pretnjom nego u bilo kom periodu koga se sećamo“:

„To uključuje armije trolova mobilisanih protiv kritičkih glasova, ekonomski pritisak na nepoželjne izvore vesti i grube napade političara na novinarstvo oslonjeno na činjenice i čak lansiranje lažnih vesti. Ovakve kampanje pomažu da se utre put fizičkim napadima na novinare, uključujući ubistva.“

Prošla godina bila je rekordna po broju uhapšenih novinara, nalazi Komitet za zaštitu medijskih poslenika, a Turska, Kina, Egipat i Saudijska Arabija bile su najrevnosnije. Kako kaže Kertni Radč, direktorka ove organizacije – po potrebi – „novinarski rad se često izjednačava sa terorizmom“.

Tajmov poduhvat je započet pre nešto više od devet decenija. Urednici nedeljnika su tada rešili da tragaju za čovekom koji je za Ameriku i svet „dobro ili loše, najviše uticao na događaje u jednoj godini“, a i da se iskupe za profesionalni greh što na naslovnu stranu te, kad je trebalo, nisu stavili Čarlsa Lindberga posle njegovog istorijskog, prvog non-stop leta preko Atlantika u maju 1927. Tako je nastala kasnija tradicija titule Ličnosti godine u kojoj su bivali nalaženi valjani junaci, čiji izbor se smatrao zasluženim odličjem, ali mesto su zauzimala i po zlu zapamćena imena (Adolf Hitler je 1938. bio jači kandidat od Alberta Ajnštajna). Od 1950. nekad su i čitave grupe bile izabranici, a 1982. čak i kompjuter kao „mašina godine i glasnik veka informacija“.

Sadašnja sloboda izražavanja i informisanja je kao džungla u kojoj nema zakona, jednostavna je poruka Amal Habani, dosad petnaest puta hapšene, koja izveštava o korupciji vlade, kršenju ljudskih prava i ekonomskim protestima u Sudanu.

Uz odluku Tajma, glavni urednik Edvard Felsental je poručio da se „danas demokratija širom sveta suočava sa najvećom krizom tokom decenija, zbog zloupotreba i poigaravanja istinom“.

Apostoli istine se, ipak, ne predaju.