Gospođa, gospa ministarka

Retka prilika za uvid u mogućnost sumiranja i autorefleksije na scenama slovenačkog pozorišta. „Rad vremena na shvatanju stvari“ (K. Marks), nisam gledala rienekment svojevremeno prevratničke predstave „Spomenik G“, koju ćemo imati prilike da vidimo na Bitefu, nadam se, kao što je to bilo i sa predstavom „Pupilija Ferkeverk“, obe predstave sa Jovanovićem u središtu, no na osnovu viđenog da se zaključiti kakvoj koncentraciji na kontekst i tekst, na stratifikaciju u vremenu i prostoru, na uspostavljanje samokontrole i osveštenosti o sopstvenoj ulozi upućuje trenutni teatarski raspored na scenama u Sloveniji. Kreativno ispitivanje kumuliranog iskustva, kome vreme daje puni značaj i otvaranje budućnosti.

Međutim, upravnica Narodnog pozorišta u Nišu Biljana Vujović je u svome dnevniku u ovim istim novinama u subotu, „Slovenačke ovacije“ napravila jednu svojevrsnu „ispovest“, jedan kako bi to veliki patrioti rekli „miroring“, a to je u stvari ogledanje, pravi putopis o gostovanju pozorišta iz Niša sa „Gopođom ministarkom“ Branislava Nušića, opet u režiji Dušana Jovanovića u pozorištima Slovenije.

„Narodno pozorište iz Niša dobija poziv od svojih kolega i upravnika Katje Pegan iz Kopra i Joške Cuka iz Nove Gorice da im dođemo u goste sa predstavom ‘Gospođa ministarka’ Branislava Nušića u režiji Dušana Jovanovića. Naime, gospodin Jovanović je pre izvesnog vremena postavio u Sloveniji ‘Gospa ministricu’ i svima je bilo veoma interesantno da vidimo kako i koliko se razlikujemo i da li će publika razumeti naš jezik i humor.“

Tekst Biljane Vujović o Sloveniji, o prijemu, o aplauzima, o Evropi, ako hoćete, o želji i sposobnosti da se vidi, doživi, i saživi, da se da i da se primi, vredi više nego ne znam koliko raznih praznih govora o „integracijama“ i „implementacijama“. On pokazuje koliko je sve zapeto, zaprto, i „teško“ kada se o političkom govoru radi i koliko stvarnog potencijala ima za saradnju i život, za kreativni gest i akciju.

Najčešća reč u tekstu Biljane Vujović je „divno“, tako je u Sloveniji, tako je sa upravnicima slovenačkih pozorišta, tako je sa publikom i tako je na moru „divno“ i miriše.

Sadašnjost, uspomene su tu, ali tu je sadašnjost. „Doživeli smo ovacije slovenačke nacije.“

„Slovenci propali na Pozorju“, beše to tekst u Politici, jedan od onih prvih koji su nam govorili da neuspeh nije doživela predstava, ili reditelj, ili pisac, ili pozorište, već „Slovenci“. To je bila predigra za upad Srbije u sivu emisiju jugoslovenskog budžeta.

Dakle, ovoga puta nije reč o „Merkatoru“, nije reč o kupovanju, nije reč o gledanju na Evropu u vidu kredita, niti pak o „isporučivanju“ radi kreditnih linija, nije reč o toj sveukupnoj kontraproduktivnoj konstrukciji „štapova i šargarepa“, nije reč o mobilnim telefonima, fetišima i džipovima koji su inače namenjeni američkim domaćicama da bi vozile decu i na pijac, a ovde ih svaki izbrijani „poželjni“ momak vozi kao znak identiteta i povećanja svoga, znate čega, već je reč o sasvim nečemu drugom, o sposobnosti da se u svet uključi po meri interesovanja, kreacije i , konačno, ravnopravnosti.

„Uspeh nije ono što učinimo za sebe, pravi uspeh jeste onaj što u životu učinimo za druge“, kaže Biljana.

E sada, kako izgleda iz te perspektive pogled na Beograd, iz perspektive putovanja. „Prelazimo granice bez zadržavanja, sećajući se vremena kada smo bili jedna zemlja“, govore i sledeće rečenice „Javili su nam da je naš patrijarh Pavle otišao u večnost. Odlazimo u našu pravoslavnu crkvu svetog Spiridona , u centru Trsta i na naše zaprepašćenje zatičemo da ne radi ! Šta da se radi!?“

Pa to. „Njihova tehnička ekipa pomaže našoj tehničkoj ekipi.“

„Srećemo mnogo nasmejanih lica. Slovensko narodno gledališče je divno, prostrano, čisto, bili bismo presrećni da imamo isto. Oseća se red, rad i disciplina, poštovanje posla.“

Izgleda kao da bi Narodno pozorište u Nišu moglo da preispita kontekst, promene, stanje i prirodu svoga delovanja, da izvrši uvid u svoju više nego stogodišnju istoriju, te da „izvuče“ misao o samom sebi i svojoj današnjoj misiji. „Dvadeset i četvrtog novembra gostujemo u Senti sa predstavom ‘Ne očajavajte nikad’, a dvadeset i sedmog novembra sa predstavom ‘Gospođa ministarka’ u Jugoslavenskom dramskom pozorištu. Eto prilike da se vidimo svi“.