Mentalna fioka

Ima rezona, šta god da se notira o pobedi Partizana (86:81) pedeset odsto čitalaca neće biti zadovoljno. Ipak ću pokušati, pošto nisam kovrdžavi pevač na svadbama pod šatrom, da ispunjavam želje za jednu crvenu. Pre toga, evo i nekih medijskih isečaka koje neću komentarisati, jer – poučen iskustvom – ne reagujem na glupe i tendenciozne izjave. Prva je iz nedara makedonskih novinara, a glasi – “Aleksandar Džikić napušta Partizan posle ove sezone, a naslediće ga Dragan Nikolić, sadašnji trener Karpoš Sokolija“. U istu kategoriju spada i delić intervjua Duška Vujoševića: “Ne mogu da kažem da me raduju uspesi crveno-belih, zato što se građenjem Zvezde rušio Partizan“. U sličnu mentalnu fioku, mada se to na prvu ne može reći, ulazi i odgovor menadžera-naturščika na pitanje kakav je igrač momak koga mi predlaže – “dobar je dečko“. Ako mu je to glavna basket odlika – onda ništa, pošto “dobar dečko“ nije zanimanje. Ne treba valjda gubiti vreme i mrčiti hartiju entim saopštenjem Crvene zvezde dan posle meča, tipa “reći ću te mome tati“, odnosno – “videćete vi na Kupu u Nišu“, još preciznije – “baba kaže da smo bliski rođaci“. Sreća u nesreći je da se na pisanije nije “primio kao saučešće“ potpredsednik Partizana Iskrin, odnosno nije varničio dodatno…

Elem, priznajem da mi se malo šta sa derbija dopalo, posebno jer ima preslikanih stvari iz prve ABA utakmice, u kojoj je CZ pobedila: 60 ličnih, pregršt tehničkih grešaka, 70 slobodnih bacanja na obe strane (26 domaći, 44 gosti, na prvoj je Zvezda izvela 49, Partizan 17). Zamašno nevaspitanje većine učesnika, očekivano za publiku (isto u prvoj tekmi), neočekivano za igrače – “nepriznavanje“ očiglednih koraka, nesportskih faulova, aplaudiranje, deljenje tehničkih sudijama i unošenje u lice, nedajbože štipanje među muškarcima, širenje ruku i konstantno komentarisanje, nešto što u ovom obimu ni blizu nije viđeno na mečevima ovih timova u Evropi. Dumam da ne stoje neki komentari o lošem suđenju (daleko od sjajnog) Hordova, Koljenšića i Peteka koje je pokvarilo derbi, jer je prvi meč imao sličan, iskidan tok, a pravdu su delili – Belošević, Vojinović i Juras. Derbi je odavno “mentalno i fizički deformisan“, pre će biti da su (ne)svesno svi neposredni akteri poslednjih petnaestak godina punjeni negativnim nabojem tipa “uriniranje-šlajmovanje-gepekovanje-pujdanje“, pa su i pojedini osvedočeno korektni momci i košarkaški znalci – postali nevaspitani, trapavi i rogobatni, srećom samo na jedno veče…

Crveno-beli su izgubili iz više razloga, nekih vidljivih i nekih najavljenih. Pred PAO osvanula je izjava “ima i važnijih utakmica“, a tu se videlo da crveno-beli padaju u formi, što nikoga ne čudi, jer su imali dug i plodonosan pobednički hod. Posle gubitka bodova od Efesa rečeno je “biće još poraza“, što je po meni posledica straha, alibi varijanta, ili kombinacija ova dva razloga. Na konkretnom meču videlo se da Jović i Kuzmić ne mogu u ovom trenutku da iznesu zadatke, posebno plej, treba sabrati njegovu minutažu u 42 utakmice ABA i Evrolige. Svesno poremećena minutaža, uz nedostatak Dangubića, navodi na sledeće zaključke: Volters ne može zameniti Jovića u odbrambenom i kreativnom delu, Mitrović je bio najbolji strelac – a među slabijim igračima svog tima (30 minuta, 4 od 13 šut iz igre, sam na trojci kao stražar na graničnoj karauli); Simonović “nateran“ na prodor, što mu nije jača strana, bez reprezentativnih manira, Gudurić neprepoznatljiv, u gašenju; Tompson deset minuta u igri, iako je jedini energetski mogao da odgovori suparniku, većina ostalih van sistema, čak i u defanzivi. Zaključak: poraz koji brine samo basket maloumnike i neznalice, Zvezda na pravoj putanji u oba takmičenja, da ponovim: u Evroligi krucijalna su tri meča u Beogradu, protiv nemačkog Brose Bamberga, turskog Galatasaraja i ruskog Uniksa…

Partizan i Aleksandar Džikić dobro izdržavaju tektonske poremećaje u klubu, ponovo su u polufinalu ABA ligice, na pomenutom meču Džile je imao nekoliko filigranskih trenerskih bravura; petorica igrača ubacila su dvocifren broj poena, Hečer je ponovo blizu negdašnje forme, Vanja Marinković ubitačan, ne treba zaboraviti da je rođen 1997. godine, svi ostali energetski prate koliko mogu. Iz koncentracije na igru a ne sporedne stvari i suđenje – ide puno dobrog. Fokusirati se na izvođenje slobodnih bacanja (iako su imali znatno manje pokušaja) a ne na Koljenšića – znači da su crno-beli promašili 4, a crveno-beli čak 13 poena. Da se opsetimo za ostrašćene i neuke: igrali su prvi i drugi na tabeli, oba kluba su naša, iz Beograda, ne treba dozvoliti da “bolesnici“ diktiraju “zdravima“ pravila ponašanja, metla i govnjiva motka ponekad su delotvorniji izum od motora i kompjutera. Ili, što reče NJofra Paviljonski, u čijoj duši se mešaju pozitivne (pobeda Partizana) i negativne emocije (ostavila ga vremešna devojka “kao jabuku na groblju“) – “ako nemaš odgovor, ne treba ti ni izgovor“…