Virtuelna košarkaška zbivanja

Nego, u evropskim takmičenjima, nedelju dana posle Partizana, i vršački Hemofarm se, u veoma teškom trenutku za klub i tim, plasirao u 16 odabranih u Evrokupu. Poštujući rad i evidentan napor rukovodstva, želim da istaknem podvig (neki bi rekli i „čudo“) desetkovanih igrača i trenera Željka Lukajića, čoveka koji spada u odumirući retke, kvalitetne, a skromne, trenere koji mnogo više govore predanim radom na treninzima i umom na utakmicama, nego što „šuruju“ sa novinarima, menadžerima, ili po fensi kafićima na svom „imidžu“ i rejtingu. On se ne busa u prsa kako je „napravio“ (pa nije to stolica!) more igrača, ne hvali se svojim pobedama, ne na(d)meće se za selektorska mesta, ne pljuje kolege i tako dalje… Još jednom čestitke, uostalom kao i crno-belima i Vladi Jovanoviću, jer oni donekle drže na zavidnom nivou naš dobrano poljuljani klupski basket ugled…

Samo još koja rečenica o Evroligi, pa nastavljam kada 2011. godine počne drugi krug takmičenja. Naime, izgleda da sam i Serđa Skariola, eks kouča Himkija, „prozvao“ za biro rada, jer nije više u bogatom ruskom klubu. Iskreno, mislim da će se finansijski solidno snaći do novog angažmana, ali evidentno je da je u grupi A upravo tim iz moskovskog predgrađa igrao najlošiju košarku. U Top 16 su svih pet španskih timova, iako je i laicima jasno da im je kvalitet u blagom padu. Na kraju, španskih timova neće biti u prvom „šeširu“, gde su Makabi, Olimpijakos i Panatinaikos, kao i Sijena, za koju verujem da je do sada igrala najbolje, a kojoj želim da titulom naplati desetogodišnji strpljiv rad i, košarkaški gledano, najmoderniju igru… Po dva predstavnika imaju Grčka, Italija, Litvanija, Turska i NLB regionalna liga, a Izrael Makabi…

Lijetuvos i Pamesa, odnosno Trifunović i Pešić, imali su najbolji „finiš„, tako da su se našli u minut do dvanaest među odabranima. Još leti ona Savanovićeva trojka, svojstvena samo majstorima… No, kad sam već pomenuo Svetislava Pešića, jednog od najtrofejnijih stručnjaka Evrope, ne mogu da ne pomenem i izjavu koja je svojski uzburkala košarkaške duhove. Naime, on je nedavno izjavio, citiram po dnevnoj štampi: „…Sudije su mi oduzele titulu sa Zvezdom 2009. godine“, kao i da „srpski arbitri različito sude u Evropi i kod nas. U evrokupovima sude kako bi trebalo i kako nalažu pravila, a u Srbiji po „nepravilima“, kako neki od njih traže i kako je nekima potrebno…“ Sad, ne mogu da oćutim, iako će to samo meni smetati u radu, nekoliko asocijacija i pitanja. Prvo, zanima me zašto je Pešić do sada ćutao o tome, jer takve konstatacije se, po meni, iznose odmah ili najkasnije sutradan? Zašto je čekao blizu pet stotina dana i propustio isto toliko šansi da izađe pred medije? Drugo, ali značajno, on je ipak rekao šta je rekao, dok ima sijaset njih, znam ih lično, koji isto dumaju, ali ni za živu glavu, ni pred ženom i decom, to ne bi izustili… Recimo, sa dobrim delom druge Karijeve konstatacije odavno se i sam slažem, a ovo mi i nije prvi put da to izgovorim ili napišem… Elem, treće, ne mislim da Partizan te, 2009. godine nije zaslužio pobedu u finalnoj seriji od 3:2, ili, što reče moj komšija Njofra, lokalac novobeogradski i ekstremno verni Partizanovac, „neka zahvale kladionicama što nije bilo 3:0!“ E sad, ovo poslednje nisam baš u tančine razumeo, kao i uvek kad konstatacije daju ljudi klupski obojeni preko neke mere… Komentare na Pešićevu izjavu, svih ostalih, bolje da ne pominjem i ne ulazim u detalje i sitna crevca, jer….

Dakle, dogovoreno: idući nastavak je o naknadnom, volšebnom pojavljivanju jednog tima u Kupu Srbije, sumanutoj ideji o 16 srpskih ligaša za sledeću sezonu (?!), sve boljim igrama Crvene zvezde, kao i domaćim igračima koji u našim vodećim timovima daju jedva tridesetak odsto koševa, sa isto toliko učinka u ostalim basket parametrima i sličnom minutažom…