Foto: Predrag MitićTih dana kad me je prodavačica u posluzi grdila što sam posegao za organskim, dakle skupljim krastavcem, jer to nije primereno mom odoka procenjenom statusu penzosa, a ja mislim da je u pitanju njen osećaj da neke artikle ne može sebi da priušti sa bednom platom, e tada, negde na mrežama potegla se tema bundi: da li postoje primerene ili neprimerene situacije u kojima se one nose?
Da li je nepristojno i sramno obući skupoceno krzno među bedom i sirotinjom?
Dakle, čime sve može da se meri socijalna slojevitost našeg društva?
Kad smo već klase izbacili iz opticaja.
Najprostije rečeno – u kakvom društvu živimo, bliskom stanju prvobitnog haosa – sve može da se meri svačim.
Ali, prvo nešto drugo.
Iz sećanja.
Davno, u jednoj redakciji, ujutro, dve koleginice ogrnute bundama jedu burek (sa jogurtom).
Ulazi treća, cinik u duši i tiho, ali ipak da se čuje, lansira u radnu atmosferu: „e, ne ide bunda uz burek“.
Nisam tad to doživeo kao zlobicu sa socijalnom porukom, nego kao ironičnu inovaciju pokondirene tikve.
Sad, isto to, samo malo drukčije: nikad nisam voleo da jedem na poslu, sem ako nije neki koktelčić i proslavica.
Trudio sam se da te pekara-doručke obavim pre posla, makar s nogu.
Jednom, pred Borbom dovršavam burek, a otud ide, laka joj zemlja, Dragana Vlahović, laf-žena, drugarčina, urednica Nade, socijalistička gospođa u skupocenoj bundi do zemlje i zeza: „e, na šta je spala Borba, urednik jede burek pred ulazom, Veljku Vlahoviću i Momi Markoviću to nije moglo da se desi“.
A ovih, dakle, dana, čini mi se na Twiteru, u vreme onog krastavca neko je slikao onu direktorku na otvaranju ovog nedovršenog svemirskog broda u Batajnici.
Prokomentarisao je, uz brojnu podršku i nadovezivače kako je neprimereno tu, tad, među bolesenima (ave, medica, morituri te salutant!) obući bundu od 4.000 evra (kako znaju cenu!?).
Ali bio je i jedan, post li se to kaže, komentar koji brani doktoricu.
I otvara još složeniju priču – ništa to nije nenormalno, pa u Kliničkom centru Srbije u prizemlju ima neka prodavnica, očito ekstra-butik, ako ona bunda toliko košta, gde je moguće uzeti taj i slične odevne predmete, ali i tašne.
I to na rate.
Kreditno.
I to na administrativnu zabranu, ko ne zna, to je ono kad potpišeš, pa ti rate odbijaju od plate.
A plate daje Ministarstvo. (Tako su se u davna vremena po preduzećima kupovale – knjige. I na metar.)
Dok pišem, pade mi na pamet jedan zaključak koji na početku nisam imao u vidu, ali mu možda ne treba ništa ni dodati: po toj logici po bolnicama, urgentnim i kliničkim centrima možda bi trebalo otvoriti i posluge, pa bi se i onaj skupi, organski krastavac mogao kupiti na – administrativnu zabranu.
Jedino bi vlasnici piljara, marketića i sličnih radnji morali da imaju onu VRSTU VEZE i prolaza do onih koji komanduju zdravstvenim ustanovama kakvu imaju vlasnici radnji koje prodaju bunde na administrativnu zabranu!
Poslednja vest: u Leskovcu se gasi državna apoteka i otpuštaju zaposleni kao tehnološki višak, ali zato u zdravstvenom centru radi – privatna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
