Еспресо, моје каве

Kafa, tamo zvana kave, bila je ekstremni luksuz. Retko se gde uopšte i služila. I za gosje kad dojdu, ako ima varila se divka, surogat ili nešto slično. (Ima li na Guglu nešto kad se ukuca ta divka!?)

Nije to bilo zbog tvrdičluka Piroćanaca iz viceva, njihova štedljivost u stvarnosti je škrtost usled mnogo veće sirotinje nego one što je tad vladala u plodnijim i bogatijim krajevima zemlje, kako god se ona zvala dok na današnju Srbiju nije spala.

Iz tog doba pamtim: dođu u goste kod rodbine od koje su pobegli, iz nizvodnih krajeva odseljenici što su krenuli u potragu za belim hlebom i mlečnijim kravama, za platama iz rudnika i dunđerluka. I među poklonima donesu ponešto kafe na čije ritualno ispijanje se ni sami nisu još navikli, to je usledilo mnogo kasnije, pred početak nestajanja godišnja doba. Da se jutrom počaste i oni i domaćini.

Ispija je tako u takvoj prilici i jedan deda. Bogme i merači je uz cigaretu smotanu od krišom posejanog domaćeg duvana pomešanog sa istrunjenim pikavcima od drave (konsultuj Gugl!) bez filtera koju je pušio i čija paklica je vredela – npr. tri jajeta.

Da ne zaboravim, smotanu u listić od nekih starih novina, a kad gosti donesu, još bolje, ma neprevaziđeno, u isečak toalet papira avala (Avala, Umka, ako treba, izguglati!) Pa, srčući je i meračeći kafu zaključi: „more, belćim ču se i na ovuj globu naučim“ (izgleda da ću da se naviknem i na ovu kaznu/trošak/štetu!)

Kad li onomad čujem, ima u Srbiji rekorderu, zemlji zlatnog standarda jedan institut koji je prejebao Miladina Kovačevića i zvanične statističare, koji ne mari za potrošačku korpu, inflaciju i socijalno-ekonomske savetnike što se natežu oko minimalca „dal da ga dobijem, il da se ubijem“. Oni standard mere Espreso indeksom – kupovnom moći u odnosu na cenu kratkog espresa. Ovaj artikal je, kažu u Institutu, nećemo mu reći puno ime, jer je njegova cena najujednačenija u celoj Srbijici.

I u poslednjem merenju espreso-standarda prvi na top-listi je među gradovima – Pirot. A po oblastima – Pirotska. Iznenađujuća parabola – na početku beše, u oba smisla RETKA – DIVKA, a sada rekordni espreso. Ruku na srce, ima mesta u kojima je indeks i veći od pirotskog, ali nisu gradovi. Ili oblasti. A zanimljivo je da su u proseku Beograd i čitava istočna Srbija u prednosti nad zapadnom i Vojvodinom, što je nova vlast sve češće zove severom Srbije.

Ali, da li mi je espreso omiljeno kave, pitanje je sad. U Pirotu bi njega moglo najviše da se kupi. A da li se kupuje! Vrednost ove odlične dosekte za merenje standarda je i u tome što je upozorenje šta sve može – statistika. Piroćanci, ipak, nisu u ovom dobro merilo sudeći po vicu da depresivan Piroćanac da se malo oraspoloži i kupi sebi nešto, on si kupi 100 evra.

(Ćirilica u naslovu je podrška novom zakonu, a kad smo već tu, može li za Piroćance da se ćirilici doda i slovo za DZ i onaj mukli glas?)