Evo budućnosti dece

Toliko je smešno da mora da se zaplače. Iz prve ruke saznajemo o bizarnom događaju u jednoj beogradskoj osnovnoj školi. Samo je ta bizarnost nešto od čega se dubinski zebe. Zato moram da se zafrkavam i dosoljavam priču dok je prepričavam, da je lakše podnesem/o.

Reč je o odeljenju petog razreda. Dvanaestogodišnjaci! I oni su, kao i majčica im otadžbina – „podeljeno društvo“. Dele se u odnosu prema jednom povučenom i mirnom dečaku. Jedni (bi da) ga maltretiraju, jer nije poput njih, a drugi (bi da) ga štite, bez obzira što se, misle, i od njih razlukuje. Ta konfrontacija tinja danima, tinja i povremeno se razgoreva netrpeljivost prema dečaku, greje se i tolerancija.

Zbog lakšeg čitanja a i „svake sličnosti sa stvarnošću“, ove agresivce, bahat(l)ije nazvaću s pravom, videćete – vlast, a oni tolerantniji neka budu – opozicija. Svaka grupa ima svog lidera. I zanimljivo, obojica lidera su dobri đaci (daleko bilo, kandidati za „najboljeg studenta“ fakulteta, ako se nađe dovoljno poltronski dekan).

I, dođe vreme izbora za predsednika odeljenske zajednice. I – normalno glavni kandidati su grupni lider i grupen-lider. Ali, i tu proradi đavolija „svaka sličnosti sa stvarnošću“ – vođa one jurišne grupacije ne želi da on bude protivkandidat, nego nađe jednog drugog, boljeg od sebe đaka za kandidata (reklo bi se nađe svoju Brnabićku, s tom razlikom u odnosu na stvarnost što je probrao dobrog đaka, mada i ona brzo uči bezobrazluke od svog šefa) kako bi povećao izborne šanse grupe čiji ostaje vođa. Ali, šanse se moraju još povećati – padne dogovor da kandidat ponudi po 20 dinara svakom ko bi glasao za njega, a nekima i po 50 dinara.

Ali, uz to, proba da kupi i lidere iz suprotnog tabora, njima trojici takođe ponudi po 50 dinara, da se preobrate u „lažnu opoziciju“. Jednom iz grupe, ajd da je nazovemo „Đilas-Šolak-Jeremić-Lutovac-Grbović“ probao na kvarno da pedeseticu uturi u džep.

I budu izbori! Šta mislite, ko je pobedio. Naravno, ovi spremni na sve. Razredna, neka to bude u našoj priči „strani faktor“ ili nešto slično onom kad Dačić ode u Moskvu – sve to zna i prati. I pripreti pobedniku – ako ne bude dobro vodio odeljensku zajednicu, biće ponovljeni izbori. Tu se sad malo mešaju „strane“ uloge, ne znaš da li je ona Moskva, ili je Brisel i evroparlamentarac.

Iz poslednjih izveštaja pouzdane agencije koja nam je prosledila ovu priču, saznajemo da se po odeljenskim kuloarima šuška da je to sve smislio deda onog pobedničkog lidera, koji je možebiti neki zajebant, a možebiti i specijalac što je prošao sve one škole iz koje je učila ova naša stvarna vlast. U svakom slučaju deda podseća na misterioznu Trilateralu, ili onaj još gori svetski centar moći na slovo B.

(Vučiću, sram te bilo, znaš da to ne valja, a sve radiš da tako bude, predsednikuješ nedostojno takve uloge, i to znaš a svesno tako radiš uz namerno – i to znaš – lupetanje i budalesanje. Eto, već ti je na tragu tih „napora“ počela ta kukavna budućnost naše dece. Jadna nam i budućnost i deca!)