Kopirajter Vučić

Jedan glas prodorno drami „ali, mnogo je zaprljano“ ono što treba da se pere. Drugi je lapidarno utešan, veli: „pa šta!?“ Zvuči odnekud poznato, zar ne? Moglo je da glasi i mnogo (potpuno, do daske…) je zaBrljano. Prikladnije je za sve, a ne samo za peraću mašinu.

Dakle, jedan Vučićev univerzalni, ultimativni, odjebavajući i nejebavajući odgovor/stav ušao je u „široku potrošnju“. Na prvi pogled, na nivou zafrkancije, prosto da čovek poveruje da je on sam kopirajter (naškije rečeno, pisac teksta i scenarija za spot) ovog oglasa. „Pa šta“, skraćenica za drugi samoohrabrujući bez pokrića slogan i popevku i refren – „ne može nam niko ništa“. Ni kad smo „saterani u ćošak“.

Međutim, i pozadina i sam sadržaj stava saopštenog ovim dvema rečcama ne bi smeli da nas vuku zaključku da je sve to stnica. „Pa šta“, otkad je prvi put izašlo iz usta vođe, pa i više puta ponovljeno raznim povodima, a u svrhu omalovažavanja raznih, pa i velikih problema – polako i neosetno postaje odnos prema svetu, pogubna, nihilistička ideologija. Inat kao slavljena nacionalna osobina za koji se tvrdi i da nema prevode na druge jezike (autohtonost, autohtonost uber alles!) i samovoljni prezir prema po vlast neprijatnu realnost ishodiše su tog uzvika „pa šta“, čija se poruka širi i razliva i kad nije izražena ovim dvema rečima.

Evo, upravo mi mobilni izbacuje najnoviju izjavu menadžera Čučka u pomahnitaloj antikampanji da je zagađenje vazduha neprijateljska izmišljotina: „ne nasedajte na kampanje lažnih ekologa i političkih demagoga“. Ta serija izjava najviših funkcionera vlasti o čistom vazduhu i lažima da nije dobar šta je drugo nego izraz pomenute ideologije. Beograd i niz drugih gradova su danima među najzagađenijim gradovima – pa, šta!?

Ustav je bačen pod noge, pa šta! Tužilaštvo i druge institucije razorene, ili podižu optužnice protiv onih koji otkrivaju kriminal, pa šta! Poslanici se opominju da slučajno ne skrenu sa Vučićevog puta i izgovore nešto iz svoje glave – pa, šta!? Ona, Staša li se zvaše, poslanica sa završenom partijskom SNS-akademijom javno piše da je opozicija neprijatelj i izdajnik zemlje, pa šta!?

Niz osornih, osionih, prezrivih paštalica je beskrajan. Iz njega kao balvani u oku štrče dokazi da je naše društvo dospelo u fazu neosetljivosti za najočiglednije dokaze da ovde može da se bezočno učini baš sve najnenormalnije i da se javno saopšti – ko vas šiša (j.be – izvedenica od „pa šta“!?) Zar nije Vučić nedavno tokom kilavljenja sa skupštinskim organima i izborom vlade jednom poručio da će da prati na koga drugi (nepostojeći, prezreni) imaju najviše primedbi, pa će BAŠ njega da postavi. A čitav ovaj tekst mogao je da bude kraći i da glasi ovako: ej, Gašić je izabran u vladino telo za rodnu ravnopravnost! Pa šta!

Ali, „šefe“, mnogo si zabrljao! Pa, šta!?

Ne sram ih bilo, nego sram nas bilo!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.