Izopačeno bratstvo

Zapazio sam da se primilo značenje vica o tome da je s naše strane sve OK, ali je uvek „rđa s druge strane“.

Usled katastrofalnog gubitka svakog osećaja za očuvanje prirode sve češće neko ko hoće da obrađuje „dedovinu“, ili je to i dosad radio, zaista teško može da očuva čistoću/čistotu, ako je komšija zapustio svoje. Seme korova ne zna za granice, pesticidi i herbicidi se slivaju preko međa, a i vetar ih neometano raznosi.

Organsku proizvodnju, npr. u tom slučaju možemo da ocenimo sa – cvrc! Milojko!

Tekst sam bio završio nekolikim stihovima iz negdašnje svoje pesme Razgovor s nerođenim unukom u kojoj mu objašnjavam da je ta obezvođena, suva, otrovana jaruga nekad bila voda, reka, ako zna šta reka znači.

I zapitao sam se ima li leka i antidepresiva protiv herbicida i pesticida onog duha koji proizvodi sliku iz ovih mojih strofa: „I sjatila se uz nju (vodu/reku – prim. aut) nerazumna pokoljenja što pljuju u izvor iz koga piju.  Što ne čiste ispred kuće, a vekovno đubre, crkotine i tešku rđu / prebacuju, podmeću, ma i lansiraju preko zida i plota.

Što tumaraju i sele se iz kužne kuće u novu, još grđu uvaljani u spostveni gnoj, sluz i tuđe perje. A ta se sramota valja kao opšti usud, kao ova mrtva i okaljana reka prelazi sa zbunjenog oca na ludog i zbunjenog sina.“

Ali, izbacio sam ovaj deo zbog vesti koja kazuje da teško da takvog leka ima i da ga još zadugo biti neće. Naime, stigla nam je vest da je tih dana na Drini podno Zvornika, u lozničkom komšiluku, bilo masovno trovanje ribe. Posebno je stradala mrena koja se (kad može da živi u vodi) kreće mahom po dnu.

To je doka/poka/zivalo da je otrov bio nešto baš teško. U svakom smislu. A uz to, kažu upućeni i trovanje je bilo teško i masovno, možada i teže nego u nekoliko slučajeva prethodnih godina.

U prvim vestima rečeno je da se uzrok teško pronalazi, da su institucije ometene i činjenicom da je verovatni uzročnik s one strane Drine. U drugoj državi. U BiH zvanoj Republika Srpska. Potonje i poslednje pred ovo pisanje kažu da je među institucijama i inspekcijama, te nadležnim vodoprivrednim (državnim) preduzećima „došlo do povezivanja“, lokalne ekološke organizacije su zatražile objašnjenje i uputile pitanja „kome treba“.

Pred verovatnoćom da je uzročnik jedna firma čiji se otrovi ulivaju u Drinu u zoni Zvornika, tražili su odgovor i odande. Dok pišem ove reči odgovora, pretpostavljate – nema. Doduše i da ga ima, džaba, mrena je (p)otrovana, a odgovornost – odavno mrtva.

I sad, političarsko-analitičarski i zakerački deo mene odmah je reagovao objavivši: „OTROV SRPSKOG SVETA: U vizijama promotera velikosrpstva (i nagvaždanjima o srpskom svetu – ovo sam izbacio iz prvobitne verzije – prim. aut.) RS je još jedna srpska država s one strane Drine.

Ali, kad se u njoj desi masovno trovanje ribe, inspekcije su nemoćne jer je trovač u STRANOJ DRŽAVI.“

Skraćeno: džaba bratstvenog Dodika svako malo uz našeg vođu, njima ionako nije do života ljudi, a nekmoli riba. Ni u međudržavnoj saradnji dveju srpskih država, ni u svakoj ponaosob. Stalo im je do nacionalističkih somnabulija.

U takvoj situaciji garantovano nema leka onom duhu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.