Režim tabloidarijuma

I kad će inače često prevrtljiva i vladajućima previše sklona stara dama u muškorodnoj izlizanoj sintagmi najstariji dnevni list (ponekad i na Balkanu, a ne samo u našoj prčvarnici, a zvana Politika – da potpuno sklizne u „narativ“ (je.ala nas ta reč!) najgoreg informativnog smeća koje smo dugo i pogrešno otmeno zvali – žuta štampa.

Bilo je to ovih dana, paralelno sa – ili pod navalom – alibističke retorike i najviših funkcionera vlasti da su nam za sve nedaće krivi susedi Hrvati. Dok njihov funkcionerluk takođe ne zaostaje u ispaljivanju blesavih i neodmerenih fazona o srpskom funkcionerluku. Politika je zatrovala jedan pamflet što treba da liči na novin(ar)ski tekst odrednicom o tradicionalnom, višedecenijskom ustaštvu Hrvata (ne samo funkcionera) uperenom protiv Srbije. Ili što bi ulizički dodao fluktuabilni (joštehnički) minStefanović – „i protiv Vučića, i protiv Vučića…“

Napravila je tako mali korak za čovečanstvo, a veliki za sebe samu. Prešla je znakovito (koračića je bilo i ranije) granicu elementarnog ukusa i pristojnosti i ovim tekstom se pridružila – TABLOIDARIJUMU. Dosadašnje iskustvo je da je povratak otuda teško moguć. Kad se tamo uđe, ne izlazi se lako, a češće se usladi tamo ostati, komotnije je, bogatije i ne mora da se mnogo misli svojom glavom. Ima glava nad glavama.

Na prvi pogled, kad sam smislio pojam tabloidarijum, učinilo mi se da sam tako učinio sebi i medijima za koje pišem samo tehničku uslugu – skratio sam tekst jer bi morao da sadrži preciziranje – srpski tabloidi, portali i tabloidne televizije, gotovo sve sa tzv. nacionalnom frekvencijom, itd…

Međutim, što sam duže rabio ovaj pojam, shvatao sam da mu je značenje šire i da se odnosi na čitav kulturni, društveni i civilizacijski kontekst. A videćemo i koncept, jer pojava nije ni slučajna, ni nasumična. Mada u suštini ima i mnogo namerne nasumičnosti, dvojnosti i neodređenosti zarad (opšteg) zbunjivanja. Zbuni, pa vladaj!

Elem, već duže vidimo da kad se uz značenje razmotri i funkcija (upotrebna vrednost) pojma tabloidarijum, uviđa se da on može da pokriva i ono što zovemo društveno uređenje, a voljom društvenog uređivača i glavnog promotera (glavnog urednika) tabloidarijuma – i sam oblik vladavine. Režim tabloidarijuma.

Gotovo za sve što imenujemo u uređenom društvu i državi, još uz to i demokratskoj, možemo naći paralele u tabloidarijumu kao režimu. Poslednji primer sa Politikom i ustaštvom/neoustaštvom samo su drastičan i aktuelni primer kampanjske, spinovske (spinovane) njegove upotrebe kao sistema.

Tako vidimo, recimo, izbori postaju izlišni u svakodnevnoj kampanji tabloidarijuma. Utoliko bolje ako pritom iste kategorije u jednom danu ili za nekoliko sati/dana budu lansirane kao protivrečnosti. Dobijamo prećutno rejtinško izjašnjavanje. Ili javno, ali sa dosoljenim protivrečnostima. Zar to ne liči na glasanje za razne opcije, uz suspenziju same suštine izbora, a merenje uticaja laži, protivrečnosti, obećanja, blebetanja, zaklinjanja – na njihove rezultate.

A to što za izborima sledi i formiranje vlade, tabloidarijum vešto, sklisko zameni floskulama da vlada, i ako je nema, još vrednije radi u korist naroda kako tu korist razumeju oni odani podanici tabloidarijuma. A njene mere su, dakako, kvalitetne jer se uvek zasnivaju na odlukama glavnog urednika…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.