Laka para 1Foto: Predrag Mitić

Jedna ovih dana baš učestala TV reklama počinje upravo ovim porukama. Dabome, da bi na kraju ponudila rešenje, mada je i ono samo – novi izgovor. Odnosno možda i nešto gore od izgovora.

Reklame su nam, uzalud ponavljam sve budalastije i iz toga može da se čita stepen kreativnosti autora, ali i veštine da ih kao vrhunski proizvod uvaljuju poručiocima. Sve vrvi od gluposti, kerebečenja, virtuelnih efekata da bi se tobož postiglo šokantno iznenađenje i neobičnost.

Postoje i one gotovo dosadno informativne, bez kopče, cake, gega. Ali i one kazuju takođe možda i značajniju oskudnost, pa i – oskudicu. Preko njih, istraživači društvenog siromaštva, silaska u materijalnu bedu mogli bi da dođu do pouzdanijih zaključaka, nego pomoću statistike. Posebno oficijelne, koja manje informiše, a više – hvali. Pogledajmo učestalost promo najava za najjeftiniju robu, pre svega namirnice, akcije, popuste. Milioni se ulažu da se npr. obavestimo o veoma jeftinim – krastavčićima. Ili da nešto košta 99,90.

Reklama s početka baš se uklapa u strategiju digitalizacije. Vabi na stvaranje stručnjaka sve traženijeg profila – programera i dizajnera – u nekoj brzopoteznoj, skraćenoj školi (nekad smo im se rugali: voćarsko-kalemarski tečaj). Nije isključeno ni da se ona bombasto kiti nazivom akademija, što je normalno za društvo u kome to „ponosno“ ime nose već i malo veći frizeraji.

I, koji se hepiend nudi onima koji su probali, a nisu uspeli u studijama nečeg drugog. Iz razloga na početku pobrojanih. „Šiljak“ je u poruci, to završi i POSTANI dizajner ili programer USPEŠAN i ODLIČNO PLAĆEN! Sugeriše da takav postaje svako ko to završi.

A poenta je u onom što je prećutano. Da tačno je, programeri i dizajneri su među najbolje plaćenim zanimanjima. Ali, rasponi u primanjima su od 300 do 3.000, pa i 5.000 evra. I zavise od kvaliteta, iskustva, godina staža, firme u kojoj se radi… Do tri i pet hiljada stignu najbolji, posle pet, deset godina „staža“ kažu poznavaoci. A ovde – završi i odmah si uspešan.

Odlično ćeš biti plaćen ako uopšte nađeš posao, ako vlasnik spada u one koji odlične ljude odlično plaća, ako nije mufljuz, prevarant… Nigde se ne podseća na ono što su već postale zaboravljene reči: upornost, istrajnost, usavršavanje, prilježnost, takmičenje sa sobom, najpre, pa onda i sa drugima. Nego, bup – uđeš, završiš i gotovo – med i mleko. Pečene ševe. Nema ni vrlo dobro, odmah najbolje.

Previše liči na predizborna obećanja političara. Uostalom, oni i utiču bitno na stvaranje takve klime – cilj života je, sa malo truda stići do lake pare. Odavno to traje. Reče devedesetih kad su ga smenjivali, Dragoslav Avramović, dotadašnji guverner, popularni deda-Avram spasilac od hiperinflacije – dok se u svetu biznismeni raduju godišnjem profitu od 5-6 odsto, ovde svako hoće 30. I to mesečno!