Foto: Predrag Mitić

Ima, naime, mnogo čudnih veza između miševa i tehnologija i biznisa, a nisu zaobiđene ni druge živuljke. Vrapci, recimo. U novoj modi da se građevine izoluju stiroporom premazanim građevinskim lepkom preko plastične mrežice, vrapci (koliko ih je preostalo) su prvi otkrili da gdegod lepak nije dobro nanesen preko mrežice, pa se ispod zabeli stiropor, eto toplog mesta za gnezdo. Kljunovima izbacuju zrnca stiropora, naprave rupu dovoljnu za „topli dom“.

A miševi!? Često jedna moja drugarica, advokatica inače, prepričava doživljaj iz kancelarije, grcajući od smeha. Dok je razgovarala sa potencijalnim klijentom odnekud (iz arhive, verovatno) istrči miš i ona ga spretno ubije. Taman ga izbaci u đubretaru, kad eto drugog. I njega sredi. Nesuđeni klijent joj samo kaže – „nemojte da ubijate miše“. I ode.

I, eto, uvek kad se toga seti, smeje se što je čudno akcentujući čovek rekao „miši“, a ne miševi. A poenta može da bude i nešto važnije – čovek više nikad nije došao u kancelariju. „Izeš poso“ u ofisu sa miševima!

Slično je bilo i u važnom saobraćajnom objektu u sledećoj priči koja daje odgovor i na to kako bi reagovali poslovično preduzimljivi i tehnološki napredni(ji) – Japanci.

Elem, negde sedamdesetih godina (uf, prošlog veka) kad se gradila tzv. ranžirna železnička stanica u Makišu, priča mi jedan od graditelja -svedoka, isporučilac neke tadašnje tehnologije bila je japanska firma. I za razliku od modernih vremena kad se i o većim projektima ne organizuju ni javne rasprave, naprotiv zaobilaze se, a politički investitori mantraju „glasali ste za nas, mož’ da gradimo šta i kako’oćemo“ (pa i da se iživljavaju!), tada se kadgod i kolektivno raspravljalo. I upriličen je sastanak (možda čak i ZRLJ – zbor radnih ljudi) svih učesnika u projektu na kome je Japanac, stručnjak za ugrađenu tehniku objašnjavao njene prednosti. Na kraju – ima li pitanja, ima uobičajenih, dok pred razlaz jedan od radnika pita Japanca – a šta ćemo sa miševima i tim vašim kablovima!?

Japanac zabezeknut, radnik iskustveno objasni, miševi jedu plastiku, dakle i izolaciju i ako je nisko postavljena, eto belaja. Ovaj se uozbilji, ne „odjebe“ pitanje ko sad predsednik novinare i ministre i kaže: za to pitanje moram da konsultujem više instance u firmi, pa ću vam naknadno odgovoriti.

Skoro da ništa dalje ne bi trebalo da pišem. Ali ipak: ej, graditelji metroa i Tesla grada, eto baš u Makišu, kad se već nametnuo – pazite na vrapce, miševe, insekte, podzemne vode, žabe, ribe … ako znate, što rek’o Basara, šta oću da kažem. Ako libele i mistrije već ne umete da upotrebljavate što se vidi na beogradskoj Slaviji..! I još od kojekude, do svukude…