Morbidarijum rekorda 1Foto: Predrag Mitić

Bejahu tri, meni nepoznate mlađe žene, ali iz debatnog diskursa zaključim da je jedna od njih glumica. I baš mi ona privuče pažnju baš nestorovićevskim komentarom o koroni u Srbiji: ovo je, kaže, ništa prema onom šta NAS je sve snalazilo, eto, u Prvom svetskom ratu od tifusa je stradalo 150.000 SAMO Srba.

Šta je, dakle, dve stotine pedesetak žrtava (koliko lažu, ako je tačno da zvanično lažu) ili šesto pedesetak (ako se cifri priture i oni za koliko se tvrdi da su zvanično slagali) prema moribundima-tifusarima od pre stodvadesetak godina? Ili, onih oko 300.000 hiljada života mladih Srba koliko je doktorka Biljana Plavšić i njen nacionalnoodbrambeni serkl dopuštao da je dovoljno da izgine devedesetih za NAŠU nacionalnu stvar.

Uopšte, zavladala je sad neka moda, narod bi pre rekao rednja (epidemija na srpskom) u javnom (političkom i doktorskom) budalastom, blesavom, besmislenom, bizarnom, a u osnovi jezivom nadmetanju ciframa, sumama, zbirovima, statistikama sve zajedno sračunatim na postizanje nekih rekorda.

Takvi, jezivi rekordi izrazito su bili vidni na terenu ove pošasti, ali ne manjka ni drugih od kojih ćemo jedan ostaviti za zaključak, jer mnogo dobro objašnjava suštinu i poruku i ovih morbidnih i mortalitetskih.

Ne reče li premijerka nedavno – kad su se sve mere opreza zvanično lomile i ublažavale krećući se spontano ka predvidljivoj kulminaciji grljenja bez maski i spuštenom maskom ministra zdravlja u gusto zbijenim redovima prošaranim trubačima i potcupkivanjem onomad na trijumfu brige za našu decu – da nam nije Vranja (povećanje broja zaraženih) svakako bismo bili rekorderi.

U niskoj smrtnosti i veeelikom broju testiranih. Kad smo već kod morbidnih cifara, nismo zaboravili ni predsednikovo upozorenje iz korona bau-bau faze kako će groblja biti pretesna da prime pomrle izazvane predlogom da se omogući razuzdavanje šetača pasa. Itd.

Svrhu ovog baratanja rekordima, kojima među rekordima mesto nije, najbolje bi objasnio stari vic kad su se kao trkali Regan i Brežnjev. Pa Amerikanac stigne prvi, a Sovjet drugi. A zvanična sovjetska agencija objavi vest da je u žestokoj konkurenciji u trci lidera Brežnjev osvojio sjajno drugo mesto.

Još je bolje NAŠE objašnjenje. Ovih dana prava rednja oluja sa gradom koji razvaljuje i uništava.

Odavno nema dovoljno protivgradnih raketa, a mreže skupe poljorivrednicima. Ali, primat u vestima o tome dobijaju – rekordi. Gotovo citiram poslednju što sam čuo: tu i tu protiv grada ispaljen rekordan broj raketa, tačno 980 sa oko 250 lansirnih rampi.

I svaki put tako, rekordi ispaljenih projektila, a nigde podataka o tome je li to bilo dovoljno. A nije!

Onomad grad u tri sela oko Aleksandrovca Župskog u zemlju sabio sve što je poraslo i ozelenelo. Ali, tu u pomoć stiže statistika – stručnjak kaže, ako se uzme u obzir širi region, to je manje od jedan posto. Opet rekord.