Prevar(n)e industrije

Bio sam u „delegaciji“, ali pre svega kao „mladi pesnik“, budući da je i u SA bio predviđen poetski događaj kakve smo imali i u Bgd.

Ta me okolnost „obavezivala“ da pronađem i lokal „Bagrem bašta“ u kojem je, znao sam jer je i u Zaječar stizala sva štampa iz SFRJ, voleo da s(j)edi Mak Dizdar, tvorac pesme „Modra rijeka“ koja me fascinirala. Možda sam mislio da ću i njega upoznati. Koliko se sećam – odnedavno se kajem što o ovakvim događajima nisam pravio beleške – pronašao sam tad kafanu, ali sad na internetu nema ništa o njoj. Eto možda je i to kopča sa naslovom, jer je valjda i internet sad „industrija“.

Tamo, u amfiteatru, jedan je domaći pjesnik (istorijski donedavno sećao sam se i imena mu!) gromoglasno govorio svoje delo čiji početak i refren, tada iznenađen, neću zaboraviti: „Marijo, bravarijo, crna metalurgijo, teška industrijo..!“ Blagi šok – pesma ljubavna, a autor je u nju ubacio te reči prikladnije železarama, nego lirskoj tananosti. (Ne zaboravimo da tamo tad niče i poznati rok sastav „Teška industrija.)

Pola stoleća kasnije, raširenost pojma industrije ogromnim i razuđenim iskakanjima iz značenja po definiciji, ono raskalašno pesničko ubacivanje u prostore „nežnosti“ pretvorila je u bizarnu sitničicu. Reč industrija „prišivena“ je nezamislivom broju ljudskih delatnosti koje ne samo što spadaju u usluge, pa time kvare definiciju, nego u sebi nose dublju prevarnost nego što se na prvi pogled vidi.

Eto, za bankarstvo se ne vezuje mnogo, ali zato bankarske usluge, izmišljotine, navodne olakšice uveliko se nazivaju – proizvodima. Razvijaju se „industrije“ zabave, advertajzinga, video igrica, dostavljača hrane… U istom danu kad sam gledao prilog o finansijskoj industriji kripto valuta(!) u ogromnom usponu, čujemo vest o nekoj transakciji bitkoina kojom je finansiran početak rata između Indije i Pakistana. Što naravno podstiče razvoj – ratne industrije.

Znamo (valjda) da se u rečima i njihovim značenjima mogu sakriti neslućene tajne, a ako su u startu obogać(lj)ene – teško je utvrditi koliko – ali sigurno menjaju u društvenu svest o svetu koji nas okružuje, a koji se urušava. Bez obzira koliko se radujemo tehnološkom napretku.

Možda preterujem, s ovom INDUSTRIJOM MAŠTE, ali se prvo zapitajmo kako to da komotno i neosetljiivo godinama živimo usred INDUSTRIJE LAŽI koja, između ostalog, pomaže da budemo ravnodušni i na one PRAVE INDUSTRIJE koje nas bukvalno truju!?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.