Pripev za Svetlanu

Nažalost, zbog „obostranih“ ličnih situacija mnogo je bilo prepiske o bolestima, životu i smrti. Jednom sam joj, s dobrim povodom rekao da sam upravo zapisao stih „Život to je dugo mirenje sa smrću“ i da ću napisati pesmu s tim naslovom. Insisatrala je da nipošto od toga ne odustanem. Na vest o njenoj smrti, u rubričici na drugoj strani čiju namenu ponekad, tužnim povodima zloupotrebim za čitulju, napisao sam da ću održati obećanje. I njoj posvetiti pesmu.

I započeo sam ovih dana. Ali, reći će neko da je to rasejanost, senilnost… a ja kažem da je to ipak neko čudo – listajući drugim povodom svoju testamentalnu knjigu, vidim, a zaboravio sam, da je to prvi stih već objavljene pesme pod donjim naslovom.

Obećanje ispunjavam još „donjijim“ pripevom.

Malter za tačno merenje

Život – to je dugo mirenje sa smrću,
uzmak pred plimama zgašenih damara,
praznina u kojoj htenja se izvrću
u kožu, u svlak sablasnih utvara.

Kao kad se kruni pesak iz maltera,
pritiskan noktima, prekidačem svetla
koji se leluja dok ga ruka trza.
Gde veštica nema. (Samo leti metla.)

Zid je za nas skaska o postojanosti,
tvrda svedodžba o kratkom trajanju.
Ali kad ga dodiruju nebrojeni gosti
kopa se ožiljak u zidanom zdanju

I – vekovi naši meriće se rupom
na svetome zidu, pragu, nogostupu.
Objašnjenje pametnom – jednako ko glupom:
baždareni poniranajem padamo u rupu.

Krv već škripi venom i utiče u tamu.
Ona je hladna, lepljiva, zloguka.
Zabrinuti da reč ne ostavimo samu
klešemo je u zid, ali se suši ruka

Dok još verujemo – lepršav je život
pesak najpre kaplje iz ranjenog zida,
potom se u slapu survava u ćivot
u kome više nema ni srca, ni vida.

Zagrcnuti sopstvenom i najdražom dušom
tonemo u vreme što stoji ponad nas.
Nismo više zbunjeni ni tminom ni tmušom.
Izmereno je vreme – nadživljava nas glas.

Pripev
Za Svetlanu Broz

Isto je i po izmenjenom redosledu reči!
Život je dugo sa smrću mirenje.
Ona, vele gurui s Istoka, svaku bolest leči,
njome se završava i trajanje i zrenje.

A ti si pred udarcem mislila ovako:
„ovo nije život, ovo je trajanje“.
I s osmehnutim otporom, koo da je to lako
podupirala svoje sve krhkije zdanje.

I pod kobnim fijukom, teško mi je reći
više drugog, no sebe tešeći.

25. maja, Dana (naše) mladosti
2025, u Vražogrncu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.