Foto: Radenko Topalović Bilo bi apsolutno neprirodno da na današnji dan, kakav god bio, nastavljam prošle subote započetu temu o tradiciji i folkloru. Pomislio sam da bi prigodnije bilo da čitaocu ponudim tekst o tome kako je mlađani poručnik Džeri Rolings došao na vlast u Gani posle pučeva 1979. i dve godine kasnije, ali sam odustao zbog nezaobilaznog streljanja prethodnih šefova – generala.
Prelistlao sam svoju knjigu „Kiselo drvo jede Srbiju“ (2011.) kojom se ovde katkad služim kad sam opravdano ometen da pišem. Priznajem, ne pamtim baš sve šta je u njoj i prijatno sam se iznenadio kad sam našao ovaj baš prigodni esej u stihu- jer „Vidite li, bre, ljudi, te nežne i bolećive zastave kako drhte i uzmiču pred ljutitim plačem što se viori na pramenovima i čupercima besa“:
Mrtvac u kući
Hajde, mili moji, da malo pospremimo živote i životnu sredinu!
Ali ne jurite kukce i moljce, nećemo prašinu i đubre sitno i nemo
nego, kad je već sve otišlo u očinoga i u presvetu materinu,
da najpre ovu neman, ovoga mrca što nas udavi, iz kuće iznesemo.
Čujete li taj zvuk što se udaljava i otiče tiho kao krv samoubice?
To je ta ljubav zadavljena paučinom pa visi kao surogat za ništa.
Ovaj zloduh je sumnjiv jer je viđan kako naleće na uspomene i na ptice,
zato ga iznesimo iz doma do prvog gloga, do najbližeg bunjišta.
Razilaze nam se rečnici, sudaraju i zavađaju reči, misli se rvu i trve.
I psi i buve i stenice i cvrčci i kanarinci nam se svađaju i glože.
Predupredimo pošast dok nam se i knjige i slike međusobno ne ostrve.
Izbacimo tog mrtvaca iz kuće, izvucimo ga iz sebe, ispod sopstvene kože.
Vidite li, bre, ljudi, te nežne i bolećive zastave kako drhte i uzmiču
pred ljutitim plačem što se viori na pramenovima i čupercima besa.
Dajte, zato, pre nego što lepe godine iz nas počnu da mile i nariču
da se lišimo te utvare, tog beskrvnog, zaraženog i zaraznog leša.
On ne sme više da ostane u kući jer bazdi i smrad mu se širi.
Umrtviće sve živo pa uskoro i neće morati ništa da se čisti.
Vidite li, ispod njega već još jedan, veći i straobalniji viri.
Tek taj će da nas popije, skrcka, samelje, smlavi i slisti.
On već pregovara s kućnim duhovima o novom poretku i dresiranju duše,
ustaje noću umesto nas i bere naše i nerascvetale, i zrele, i uvele snove,
odvaja ih u posebnu korpu, kači ih o vešalice da se dodatno suše.
Hajde, milim vas, izbacimo ih dok ne izbljuju potomke grđe i nove!
Pomozite da očistimo, propajamo, nekim čistim vetrom oplemenimo
jer ta memla se neumitno uvlači u smežuranu ljubav i u usahlu radost.
Dajte, kumim vas lepšom prošlošću, pre nego što svi povilenimo
da iz kuće i iz sebe izbacimo ovu smdrljivu i oblapornu gadost.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
