Foto: Radenko Topalović Danas, kad ovo pišem je ponedeljak, a juče je, kažu, bio Svetski dan divljih zveri. No, nije to povod teksta. Onomad je bila vest o pojavi šakala na obodu jednog prigrađa Beograda. A ovde u selu imam sve uslove da postanem – šakalolog.
Pre koje veče, šakali su jaukali (najčešće to liči na plač male dece i beba) u dvorištu, mojoj susedne urušene kuće koja je morbidni znak da je to negda bilo dvorište, a sada samo jedan kamičak u mozaiku posvemašnjeg raspada ne samo ovog sela.
Vest o onim, valjda, barajevskim šakalima, prema tome nije ništa novo, sve više ih je i u „ostatku kSrbije“, kako ispravno u vremenskim prognozama nazivaju one patrljke van Beograda što su od nje ostali.
E, sličan pristup odsustva svesti o npr. ovoj pojavi je u vestima, a i u vremenskim prognozama kojim do zastrašivanja, ili pak „duhovitosti“obiluju naši mediji.
A na glavnima time i počinju. Žurnalisti bi morali da znaju, ako i sada o tome uče da razlikuju događaj i pojavu.
Događaj je najčešće za vest, a pojava za „proširotinu“.
Ali šta ćemo sa događajima koji su zapravo neprestano ponavljanje pojave?
Šta je razlog okruživanja naseljenih mesta – šakalima?
U osnovi, razlog su – klimatske promene.
I one, zapravo njihove razmere su takve da to nije neki daleku razlog o kome bi se samo ponekad proširivale vesti.
One su takve da nije dovoljno da se o njima govori u manje-više retkim emisijama i tekstovima.
Sudbinski njihov značaj već zahteva da svaka ovakva vest, automatski podrazumeva dodatno proširenje ili bar upozorenje.
Bilo da je reč o cvetanju voćaka u februaru, ili (sve češćih) požara na (uglavnom divljim, iako oficijelnim) deponijama, jer one stalno truju, a ne samo kad gore.
Ili, eto o šakalima.
I oni se približavaju naseljima, delom zbog prehrane baš na divljim deponijama.
A njihovom sve masovnijem razmnožavanju pogoduju šume koje više nisu to, već neprohodni gustiši i trnjaci u kojima se lakše kriju, a s druge strane olakšavaju lov njihovim čoporima.
Jer isti ti gustiši otežavaju beg divljači, posebno mladunčadi, koju njihovi čopori opkoljavaju.
Simbolično, ali i više od simbolike, reportaža o šakalima na obodu naselja. ne može da se završi samo objašnjenjem da to uznemirava meštane, već objašnjenjem da oni moraju da se uznemiravaju i zbog klimatskih promena i onako opisanih (pra)šuma.
Kao što prognozerka vremena ne može da kaže samo da je 20 C u februaru divan dan za „kratke rukave“, a jedna, tobož duhovita pomenu i“sandalice, a da se se „sablazne“ nad cvetanje.
(Možda i nastavim)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
