Svadba, svadba na čardaku, moja mladost u bedaku, moraću da razmislim kako ću da živim – glase reči jedne „nove starogradske“ pesme. Uz čardak, pojam koji polako klizi ka „opštem zaboravu“ njegovog značenja, prilepio se produkt najnovijeg slenga – bedak.
Pesmuljak je „produkovan“ u takoreći državnom PGP, što podrazumeva ako ne elitizam, a ono bar više ukusa. Šta ćemo, kad je davno ukinut Diskos iz Aleksandrovca Župskog, rezervisan za „bedačkije“ otpevotine. Mada, jedan mlađi znalac trendova upozorava me da je ovaj čudni hibrid sasvim legitiman u onom što se sada smatra muzičkom produkcijom. A nema negdašnje famozne „komisije za šund“ o kojoj sada postoji samo fama, bez stvarnog uvida čime se bavila.
Ali, nije u tome poenta, ovo kao zrak šire sklonosti ka estetskim, duhovnim, političkim i, u krajnjem, civilizacijskim amalgamima osvetljava mnogo više nego što se na prvi pogled vidi. Ta nespojivost elemenata šalje – važnije poruke od razlike između ukusa PGP i Diskosa. Zar nisu tome istovetni dilematični i gotovo nemogući hibridi – i NATO i Rusija, i evropejstvo i nazadnjaštvo i sporazumi o pomirenju i potuljeni rat.
Vrednosni ekvivalent svega mogao bi se naći i u simboličnoj raspolućenosti predsednika koji domaćinski od srca peče svoju „tomovaču“ (šta li je sa akcizama?), a po dužnosti mora da otvara fabrike nudli (Valjda zato što je izmišljen „šumadijski čaj“, a nisu poznati šumadijski rezanci.). Ili, što reče jednom Jelena Lengold – mučno je sećati se Mustafe Nadarevića kako briljira u „Glembajevima“ dok gledamo kako se budalesa u nekakvoj „lud zbunjenog“ serijici. Sve je – upolovačeno – eto još „srpskijeg“ izraza za mediokritetstvo „naških“ boja.
Gde su nemogući spojevi tu su i moguće dvojbe. Velike, podgrejane dileme potpomažu svakovrsnu manipulaciju – oživljavaj dilemu, pa vladaj! Stvarno, zar nije ista „hamletovska“ dvoumica kad The Clash peva „Should I Stay, Should I Go“, kao i kad Staniša Stošić u „Simbil cveću“ drami „dal’ da idem, ili da ne idem“.
Međutim, za naše upolovačenje nije dovoljna ta dilema kao „vrednost sama po sebi“. Naš će je „dilber sa čardaka a u bedaku“ dopuniti novom – Kleš ili Staniša? I, po pravilu – što bi rekao Laza Kostić u prevodu Hamleta od – rešiti je po kratkom postupku: nema tu trt ili mrt, Staniša ili – smrt. Pa, bliža nam je „tomovača“ od nudli. Dilema potopljena u „našinstvo“ – eto patriotizma.
Kad sam onomad službenici u pošti, na pitanje da li hoću zdravstvenu knjižicu na latinici ili ćirilici rekao neutralno da mi je „svejedno“, agresivni četrdesetogodišnjak iza mene dovikuje i preti – „ćirilicom, nisi valjda ustaša!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
