Foto: Radenko Topalović Ako se u prošlim primerima videlo da je oblapornost „garnirana“, u slučaju „Slobe“ i birokratskim karijerizmom, a kod Tita hedonističkim „življenjem života“, treća politička ličnost, A. Vučić se uz sva njegova cirkuzantska glumatanja i odglumljena nedržavnička, a populistička budalesanja, može posmatrati kao, u krajnjem, čist primer političke oblapotnosti.
I gotovo doslovno u duhu česćeg sinonima – proždrljivost.
Proždrao je – vredi li ponavljati, dosadilo je već – institucije, državu, demokratske principe, opoziciju, višepartizam, državnička i diplomatska pravila, pristojnost ophođenja, politički i moralni značaj dijaloga, javnost i medije…
Ne smeta mu, već prija i sve češće pominjanje mogućnosti da se izviče za doživotnog predsednika što bi bilo proždiranje principa smenljivosti vlasti.
Ali, ne zaboravimo, ovim posledicama proždrljivosti prethodila je priprema, parče po parče.
Uz voljno ili nevoljno saučesništvo drugih kojih ima najmanje tri vrste.
Neki su poverovali u njegovo „deklarativno EUropejstvo“, pa se iskreno uključivali da pomognu, neki su videli lični iznad opšteg interesa, neki su se povukli jer je „krenuo da ostvaruje njihov program“, a neki mu se baš zato priključili „jer je Savle postao Pavle, ili obrnuto“ (slab sam sa Biblijom“).
Mislio sam da u nastavku preradim delove svog teksta iz 2017, (https://balkans.aljazeera.net/opinions/2017/11/22/epidemija-ujeda-prostote), ali, gle, njegova „proročanska“ vrednost traži opširnije citate.
Pa evo!
Priprema ovog što imamo sada ličila na „zaApuvanje“!
Nema bolje definicije nego ove što ga nudi narečje koje se još od srednjeg veka zadržalo „u blatu“ jugoistočne Srbije.
„ZaApuvanje“ je kad se nešto manje zagrize, a više – obalavi.
Bio je u tom kraju jedan oblaporni deka iz komšiluka… kad ga zadrže na (boljem) ručku: iz suda sa mesom uzima parče, malo ga zagrize i obalavi, delom pojede i stavi pred sebe, pa drugo, pa treće…
Kad, tako nagomila, i „zagadi“ – tamo se kaže „zaApanu“ – parčad, posle natenane zadovoljava svoju sebičnu i proždrljivu glad.
…Metode novog vođe …podsećaju na tog čiču. Naročito kad je želeo, pa i uspevao da pridobije što više saradnika s „druge strane stola“.
Jer, „zaapao“ je tad već bio Nenada Prokića, delom Vesnu Pešić (prebrzo je pohvalila evropejstvo i kosovluk A. V.), probao delom, pa „neuspeo“ i Milicu Delević, ali zato uspeo Tanju Miščević, Kori…
Rasima nije ni morao da „zaapuje“ – „evo, sam ću!“
… recimo, on slobodno „zaApuje“ predstavnike EU koji mirno stoje iza njega i ćute dok se izdire na novinare (pre toga na ministre! -sad dodah) i proizvodi pretnje i strah koji treba nadalje da „zaapuju“ medije.
Pominjanje Vučićevog imena ovde nije ništa personalno – ono je emanacija klime što se poput epidemije širi Srbijom.
Njen javni prostor moralno-vrednosno sve više liči na tu obalavljenu gomil(ic)u pred nezajažljivo oblapornim čičom.
Koja se može pojesti, odbaciti ili prepustiti kvarenju…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
