Foto: Predrag Mitić

Lično pravim razliku između ispratiti i otpratiti. Ovo drugo mi je, nekako, punije, kompletnije – kad nekog otpratiš, to je praviš mu društvo do kuće, da si siguran da je stigao, pa si, kad si mlad, ponosan na dobro delo, nema veze što se vraćaš sam. A kad nekog ispraćaš, onda mi to izgleda samo donekle – do sledećeg ugla, do autobuskog stajališta, do raskrsja, do kruške…

I sa takvim znanjima, čak uverenjima – baneš na Tviter. Kad se hoće da stekne uvid ko šta tvituje (makar to i ne mislio ili u to ne verovao), onda tviteraši lepo po srpski kažu – zapratiti nekog. Izgleda nekako naški – koristimo domaće. Ali, meni nekako rogobatno, podseća me na zapremiti, ali ne na izraz da ova flaša zaprema dva litra, nego više birokratski. E, možda – vojnički – tamo se govorilo da se neka oprema zaprema u magacin. A vi sve to nosate, pa vam se smuči i zapremanje. I privrednici, trgovci često nešto zapremaju, mada sve više – merčedajzinguju. (To je ono kad vam sklanjaju robu koju ste do juče nalazili na istom rafu, a sad je sklone da biste, tražeći, kupili još nešto.)

Svašta sam eto naučio, ali sam se onomad zbunio kad sam video da se jedan popularni i „uticajni“ tviteraš, javna ličnost što mnogo psuje i za „smelt of Twiter“ razbesneo do skarednih psovki što ga neki lik – OTPRATIO. Što li ga psuje toliko kad ga je ovaj otpratio, da l’ do kuće, dokle li? Kad se malo udubim, shvatim da je ovaj prestao da ga voli i prati na Tviteru, da ga je otkačio.

E, od tada mi se manje sviđa i reč otpratiti, ne samo zapratiti. Inače, ova u prethodnoj rečenici druga, po Rečniku Matice srpske tek znači nešto čudno: zapratiti, kaže, znači nekog skloniti (spratiti) odnosno zatvoriti (doduše ne u zatvor, već u gradske zidine.) Drugo moguće značenje, e to je već približnije Tviter-značenju je – „zapratiti jedra“ odnosno uhvatiti vetar u njih.

Znamo da novine ne mogu da se u govor unose na silu, jezik se sam modelira i obogaćuje, odbacuje viškove, prihvata ono što je korisno. Dobri su primeri što su mnoge novotarije iz internet komunikacija glatko adaptirane na naše uho i osećaj za smisao, eto na primer, tvitovanje, tviteraš. Ja ponekad, ozbiljno se zezajući pišem – esemesirati, pripejdarina, postpejdarina po modelu članarine i poštarine.

Šta će biti sa „zapraćivanjem“ i „otpraćivanjem“, ne znam. Ali, snaći će se jezik, ljudi koji ga govore, posebno starije generacije možda malo teže, naći će se i novi pojmovi koje će više njih razumeti.

Ali, pošto je sve to i mera društvenih odnosa, nekako se setno pitam da li će novi momci pratiti, ispraćati, otpraćati devojke do kuća ili ih samo – zapratiti ili otpratiti na mrežama. Ali, to je već Mitke i „žal za mlados“, Koštan, bre!