Ona je nadnacionalna, ali je uništila umetnost i filozofiju. Pokrenula je rat prema primećivanju masovne psihologije. Ona napreduje bez kontrole i to je, upravo, prvi znak njenog sloma. Sa vrha svi padaju u ponor. Jedina šteta je što će nastati ogromna stradanja. Setimo se fašizma (kakva superiornost crne boje), zatim staljinizma (crveno se širilo po ubistvima, samoubistvima i gulazima), a sada – tehnologija koja impresionira bez razloga, bez javnih govora i diktatora. Tehnologija je apologeta masovne nekrofilije.

Već osamdesetih Saša Petrović je objavio temat u „Vidicima“ Rečnik tehnologije i, naravno, bio zabranjen, on lično smenjen kao glavni urednik. I sad se pitam šta je on to prorokovao i šta skrivio. Možda zato jer je najavio habanje i bezosećajnost minerala. Jer velika je razlika između tehničkih otkrića (ona su humana) i tehnologije koja je zasnovana na vladavini napretka. Nije isto motika i buldožer. Nije isto kompjuter i pisaća mašina. Kad se pojavila pisaća mašina (a među prvima ju je kupio Niče), imali su je samo oni koji su hteli nešto da kažu, a kompjuter sada imaju svi. To je tehnološko brbljanje, demokratija iskaza protiv samog sebe. Danas čovek služi tehnologiji, umesto da je obrnuto. Ali, kako to uvek biva, sam napredak uvek uništi svoju ambiciju. Sada tehnologija sama sebe uništava kroz nove i nove modele koji ubijaju prethodne. Uz stare tehnologije smo se smejali, uz nove smo namrgođeni.

Neću nikog da kudim, ali prethodnih deset godina prestala su pisma da putuju, nema dijaloga, ni pogleda… fascinacija je u pogledu ka ekranu koji te uvlači, isisava i udaljava od vagine. Retko ko pomene, od političara, kulturu ili zaštitu života, sveta i planete.

Ljudi lažu da im je lepo uz tehnologiju.

Ogromnost informacije učinilo je da ništa ne znamo i da malo kreiramo. Količina obaveštenosti sada guši čovekov um i potencijale ka slobodi. Stigli su kompjuteri, istrošeni evropski automobili, šarena uniformnost… Svi premijeri trebalo bi da stanu pred sud časti i odgovaraju, zašto više nemamo komšije a, kao, nismo još otuđeni.

Ali, jednog dana sve će zarđati. Duša potrebuje druge elemente života: lepotu, slobodu, ravnopravnu raspodelu, radost…

Zavladao je strah od mašine jer je ona jača od čoveka. Zavladala je deerotizacija jer je mašina potentnija od čoveka. Jedna mašina može i po hiljadu orgazama da doživi dnevno, a čovek ne. No, ipak, zadatak čoveka je da ne zavidi mašini, već da razvije svoju fiziološku-i-emocionalnu derminaciju. Možda će Ptolomej ponovo postati aktuelan, sve se ipak vrti oko čoveka. Sve ostalo je velika iluzija vladavine moći.