Kad jedna ideja dugo traje treba joj se posvetiti s pažnjom i prijatnošću kako se ne bi pretočila u rutinu. Tako je prošlog vikenda održan četrnaesti „ŠUMES“ s naporom i entuzijazmom. U njemu je ugrađena početna zamisao da se okupljamo u šumi i realizujemo alternativne pozorišne predstave s uverenjem da se može tragati za lepotom i da ima smisla ulagati u umetnost. Umetnici nikad ne žive od umetnosti, već za nju. Tako je ovogodišnji moto festivala bio – UMETIK NE SME DA SE ODREKNE UMETNOSTI.
Jer kako se drugačije odupreti globalnoj najezdi industrijskog nameta i diktata novca, te spekulativnih moći lobija za spektakl. Naravno, zbog toga su danas potpuno uništeni stvaraoci avangardnih i riskantnih dela, ili, u najmanju ruku, skrajnuti. Ali, upravo tu je čar i izazov da se porodi inovum kreativnih dela. Izdržati, a ne prodati se – mogao bi biti predložak praskozorja, da se unutrašnje slike ne bi uništile i da se iz slobode kaže: Avangarda nam treba više od hleba. Oktavio Paz veli da svaka epoha ima one koji prednjače, slično je pevao i Rilke, ali naše je doba time siromašnije nego ikad. Pustinja civilizacijske nemoći proširila je od imperije ka periferiji, sve što nije plaćeno mora se odstraniti.
Festival su otvorili Teo Mandić (dete od 6 godina), Dragana Jovanović i Dejan Karamarković otvaranjem fioke stola kao usputnog simbola da postoje tačke koje daju otpor. Bilo je to u petak uveče. Sutra ujutru sledio je zajednički hepening „Dodir i pokret“, učestvovalo je šezdeset ljudi na livadi. Sledio je performans Ace Konstatinovića i Nikole „Ljudi od pepela“, moja predstava zvala se „Stišavanje“, zatim je sledila predstava „Kako ti je kupus“ Dragane Jovanović i „Hamlet“ grupe „Kreativni centar“ iz Smedereva. Onda je sledio razgovor o prirodi i tehnologiji koji je bio diferentan, ali ne i konfrontantan. Slaviša Dimitrijević iz Mladenovca je recitovao pesme Kavafija, a Petar Miloradović iz Gornjeg Milanovca svoje pesme. „Nektan art“ iz Beograda je izvela buto ples pod nazivom „Bela vatra“. Novosadska grupa „Kap“ izvela je predstavu „Prva slika“. Veče smo završili filmovima Oto Tolnaija o Jožefu Nađu i mlade autorke Radomirke Smiljanovski „Veštičiji rez“.
Sutradan (nedelja) četiri performansa obeležili su teatarske mogućnosti pred osamdesetak ljudi okupljenih na festivalu. Jan Lipijen Vanjek je napravio predstavu u kanjonu pod nazivom „Zov divljine“, čitana je pornografska poezija, slično kao mi odrasli i troje dece od pet godina napravili su predstavu „Sunce i mesec“, a kraj je pripao Slavku Matiću (frontmenu grupe „Zbogom Brus Li“) uz Dejana Racića i Zoltana Pletila…
Ugođaj intimnih orijentacija i uloženog napora da se čini drugačija umetnost ignorisali su stavove da umetnost nije moguće napraviti van institucija i bez novca. Ovde u šumi mladi su dobili šansu da umetnost grade iz slobode. Mladi ljudi ne žele da budu mlevene duše, već kreativni predlog oslobođenih potencijala. Beg od tehnoloških zamki i nameta jednoličnosti okorele (ili okovane) umetnosti prostor je koji nas vodi u satisfakciju praznine ali ne i pustinje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
