Asocijacija na susednu Mađarsku, gde se već decenijama razvija „toplovodna industrija“, i to ne samo ona uslužna iz brojnih velnes centara i klasičnih banja, dovoljna je da se nadležni, pre svega u ministarstvima energetike, rudarstva, poljoprivrede i turizma mnogo ozbiljnije pozabave ovim veoma bitnim izvorom obnovljive i jeftine energije.

Trenutno je, po procenama stručnjaka, u Srbiji iskorišćeno tek manje od pet odsto potencijala ovih nepresušnih izvora. Najgore je to što se ono što je u ovoj oblasti inovativno i investiciono poslednjih godina spalo samo na privatnike i par lokalnih samouprava. Još u vreme SFRJ se o tome pisalo kao „našoj nafti“, ali je Srbija tu potpuno zakazala i odavno gledala u leđa Slovenije i Hrvatske. Tragajući za razlozima za ovakvu nebrigu, mahom se navodila nezainteresovanost države da ulaže i promoviše geotermalne potencijale i nedostatak podsticaja, a obilje birokratskih prepreka.

Pošto se Srbija obavezala prema EU da do 2020. godine podigne učešće obnovljivih izvora na 27 odsto u celokupnom energetskom kolaču, sledećih nekoliko godine su poslednja šansa da tu nešto uradimo, jer je očito da se to ne može postići samo podizanjem malih i srednjih hidroelektrana i vetrogeneratora, koji su trenutno u centru pažnje. Biomasa je posebna priča, o čemu ćemo sledeći put. Posebno je važno to da se razbije zabluda da su oblici geotermalne energije samo oni klasični izvori i bušotine tople vode, već da tu i spada korišćenje toplotnih pumpi, koji od naizgled hladne vode od deset-petnaest stepeni stvaraju „pogonsko gorivo“ za proizvodnju četiri do pet puta više toplotne energije od one koja je uložena. Pored toga, energija toplih suvih stena u Srbiji je daleko iznad evropskog proseka, a o korišćenju tog bogatstva govore samo naučnici.

Primera za prvi navedeni primer, zahvaljujući privatnim i stranim investitorima, pa čak i Beogradskim toplanama, ima sijaset. Za ilustraciju je dobro rešenje koji je primenjeno u Hotelu „Olimp“ na Zlatiboru – ovde je investicija u sistem voda – voda, pomoću toplotnih pumpi, iz podzemlja hladnog 10 stepeni, doprinela da se troškovi za toplotnu energiju smanje pet puta. Slično je u još nekoliko hotela i zgrada, pogotovo u Beogradu. Ako se ovo zna, čak iako tu država nije ništa značajno subvencionirala, valjda je potpuno suludo što se ne koriste pomenuti klasični izvori. A naša država u odnosu na broj stanovnika je u vrhu po „gustini“ termomineralnih voda u Evropi. Procenjuje se da imamo oko 300 geotermalnih izvora, a posebno se izdvajaju oblasti centralne Srbije, južne Srbije, Mačve i Vojvodine.

Zanimljivo je da je u Vojvodini još devedesetih godina tadašnji „Naftagas“, sadašnji NIS, načinio 110 geotermalnih bušotina, dubine većih od 1.000 metara, a trenutno se koristi njih manje od 10 i to za plastenike, farme i banjske komplekse. Prema studiji koju je radio Rudarsko-geološki fakultet za potrebe Grada Beograda, ukupni energetski potencijal podzemnih voda na celoj teritoriji grada iznosi oko 2.300 MW, od čega se 1.200 MW nalazi na području Generalnog urbanističkog plana. A investicije u grejanje pa čak i hlađenje korišćenjem geotermalnih voda isplate se najviše za nekoliko godina. Kako dosad nismo bili sposobni da izmislimo ni toplu vodu, sve to bogatstvo koje se meri stotinama miliona evra i što je značajnije, nemerljivim ekološkim pozitivnim efektom, sada curi niz potoke ili ostaje zatomljeno u zemlji.

Nova vlada bi zato trebalo hitno da razmotri, posebne podsticaje za investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, a pogotovo geotermalne. Naravno, to se ne može meriti samo brojem novozaposlenih, koji inače uglavnom „služe“ u radno ekstenzivnoj šrafciger industriji, već se mora računati koliko one doprinose energetskoj stabilnosti zemlje, održivom razvoju i približavanju EU. Da još jednom ilustrujemo problem valja podsetiti da je reka Sava iza Obrenovca toplija i do pet stepeni, zbog toga što njene vode služe za hlađenje TE „Nikola Tesla“. Kad već nismo napravili toplovod od te termocentrale do Beograda, moglo bi na hiljade kuća u priobalju toplotnim pumpama iz Save da „izvuku“ gotovo besplatni, a nepotrebni i ekološki štetan „višak Celzijusa“.