Većina, naravno, nije nastala zbog potrebe za velikim saobraćajem, većzbog jednostavne činjenice da su nakon velikih požara, lako prenošenih sa kuće na kuću, gradski oci odlučivali da se zgrade odmaknu, a džade prošire i to još od kasnog Srednjeg veka. Ovakvi „protivpožarni koridori“ u velikim gradovima polako su prerastali u velelepne bulevare i avenije. U to doba ulice su bile glavno mesto društvenih događanja, a bili su glavni izlog moći i bogatstva država i regiona. Za razliku od mnogih bulevara u svetu koji su izrarasli iz pomenutih vatrenih trasa, bečki Ring, jedna od najlepših ulica sveta, nastao je na prostoru srušenog gradskog bedema, potpuno planski i naročito „reklamerski“.

Četiri kilometra duga avenija otvorena je 1865, po nalogu austrougarskog cara Franje Josipa, a gradnja je trajala osam godina. Elitistički plan za kružni dvorski put ipak je prerastao u nešto potpuno suprotno: time je carstvujušća Vijena počela da se integriše u pravi megalopolis sa svim svojim kvartovima i predgrađima.

Vratimo se u sadašnjost, a pošto Ringom kruži tramvaj dvojka, prva asocijacija posetioca s balkanskih strana je ta šta bi Beograd dobio da ima takvu cirk-ulicu. Saobraćajno gledano, Ring je i brza saobraćajnica, kružni tok koji „čuva“ samo središte grada od invazije automobila, a prekinut je Dunavskim kanalom, uz koji je kasnije dograđen široki bulevar, pa je tako spojen u jednu celinu.

Obilazak ovim krugom obično počinje kod zgrade Opere. Saobraćaj je tu jednosmeran i ide u smeru kazaljke na satu. Šetnja Ringom u punoj dužini traje oko tri sata i najbolji je način razgledanja turističkih lepota. Iza Opere nalazi se Hofburg, najveći bečki dvorac, šestvekovno imerijalno zdanje. Različiti stilovi izvanredno su uklopljeni u kompleks, a danas je tu sedište austrijskog predsednika. Ovde se nalaze Etnografski muzej, delovi Muzeja istorije umetnosti sa zbirkama starog oružja i muzičkih instrumenata, Austrijska nacionalna biblioteka, Španska škola…

Nadomak Hofburga je početak glavne trgovačke ulice, Marijahilfer štrase, gde se nalaze najveće robne kuće i brojne trgovine. Palate Prirodnjačkog muzeja i Galerije umetnosti preko puta poseban su slučaj. Zgrade su identične, a iza njih se nalazi staro Sajmište, danas pretvoreno u galerije i koncertni prostor. Sledeća zgrada je Parlament. Najveći park dužRinga je Folksgarten – narodni park i danas vrlo posećen, pažljivo uređen lejama cveća i egzotičnih biljaka. Pored parka je Burgteater, narodno pozorište, a sa druge strane ulice uzdiže se bečka Gradska većnica. Izgrađena u neogotskom stilu s dva tornja, oba viša od 100 metara, danas je verovatno najprepoznatljivija bečka palata, pa i ne čudi što su razglednice i magneti za frižidere uglavnom sa njenim „likom“. Na obodima Ringa veliki broj fontana i spomenika podseća na slavnu prošlost Habzburške monarhije.

Crkva Votiv po mnogima je najlepša bečka crkva, a od nje Ring postaje poslovna zona. Pored Berze, tu su i sedišta nekih banaka. Tako se stiže do širokog Dunavskog kanala, („lepi plavi Dunav“ zapravo ne prolazi blizu centra većje nekoliko kilometara istočno). Kod čuvenog bioskopa Uranija protiče rečica Vin po kojoj je grad i dobio ime. Pored svih poznatih građevina, na Ringu je i nekoliko dobrih hotela. Pre svega Imperijal, koji spada među najbolje hotele sveta, hotel Ana, ekstravagantni Le Meridijen, a zatim i Hilton plaza. Kod hotela Ana je i ekskluzivni trgovački centar Ringštrase galerija.

Sve zajedno dovoljno, a bogami i naporno za čitav dan uživanja. Zapravo je neophodno više dana, ukoliko se makar polovina od pomenutih zdanja, muzeja i palata posećuje. Malo li je za jednu ulicu, pa makar i kružnu?