Marketing u mulju rodnih stereotipa

„Po koji put?“ zapitala sam se.

„Po koji put ćemo morati da ukazujemo na sav besmisao ovakvih podela?“

„Dok god svi ne shvate njihovu suludost“, odgovorio je onaj dobro poznati glas u meni.

Ok, idemo iznova. Nakon flomastera za dečake i devojčice, nakon knjiga „za nju“ i „njega“, evo nas i kod napitaka. I to onog koji u mom okruženju najčešće i najradije konzumiraju žene.

Ali, neki marketinški magovi i dalje smatraju da je baš kul da pivo ili bilo koji drugi napitak vezujemo za jedan pol. Dok tamo negde već postoje legitimni izrazi za osobe koje ne žele da se polno izjasne, mi ćemo će i dalje rovariti po mulju rodnih sterotipa.

Nije me mrzelo da čitateljkinu poruku podelim dalje i javno zamolim tim Kombank dvorane da objasne zbog čega misle da je dobra ideja da se u 2021. godini koriste ovakvim podelama.

Nije me mrzelo ni da im isto pitanje postavim u inboksu njihovog Instagram profila, kao što me nije mrzelo da podelim njihov sraman odgovor koji se više fokusirao na napad na mene, no na konkretno obrazloženje.

Reakcije su kao i uvek kada je reč o ovoj temi glasne. Mnogo onih koji se, poput mene, ježe na marketinšku eksploataciju prevaziđenih stereotipa, ali i onih kojima je čudno zašto se uopšte bavimo ovom temom. Čak je smatraju preterivanjem jer hej, pa to je samo marketing.

Zanimljivo je kako olako menjamo ugao iz kojeg ćemo sagledavati uticaj marketinga pa ga neretko optužujemo za podsticaj konzumerizma i građenje nezdravih potrošačkih navika smatrajući ga produženom rukom zlih korporacija, a kada treba da pričamo o uticaju marketinga na gajenje rodnih stereotipa, e onda smo blagonakloni, odmahujemo rukom i kažemo „ma daj, pa to je samo marketing“. Koliko je to „samo“ pogrešno?

Jer, ne, ovde nije problem u pivu, knjizi, flomasteru, igrački, roze ili plavoj boji… Problem je u obrascima ponašanja kojima nas podele tog tipa uče, a koje se zasnivaju na jednoj krajnje problematičnoj premisi: muškarci su dominantniji, najpre intelektualno, a onda i svakako drugačije, a žene su emotivnije, samim tim i slabije i ranjivije, ali su dobre da neguju i brinu o drugima.

Ove podele su zasnovane na uverenjima starim nekoliko vekova po kojima su žene intelektualno inferiornije u odnosu na muškarca. Bez obzira što su silna istraživanja takva uverenja opovrgla, mi i dalje letimo na krilima tako ukorenjenih stereotipa.

Ova podela se usađuje u svakog od nas toliko rano da smo već u vrtiću svesni razlike između igračaka za devojčice i dečake, boja koje bi jedni ili drugi trebalo da nose, načina na koji ćemo se igrati.

Tako ćete čuti da postoje kutci za devojčice u kojima se pod obavezno smeštaju dečije kuhinje i bebe-lutke dok će se u kutku za dečake naći automobili, vojnici, lopte.

Sport će već u tom uzrastu početi da poprima rodnu karakteristiku pa će devojčice još od tog perioda znati da fudbal nije za njih, a dečaci će izbegavati da se bave plesom.

Istina je da su i roditelji ti koji obrasce kojima su i sami u detinjstvu naučeni prenose na svoju decu.

Čak i u načinu na koji se priča o deci postoje razlike.

Istraživanja pokazuju da je to slučaj još u prenatalnom periodu i načinu na koji se opisuje ponašanje bebe u stomaku. Isto se dešava i po rođenju deteta.

Tako se neretko upravo kroz verbalnu komunikaciju sa decom ističe snaga dečaka, a lepota devojčica iako ove osobine nisu uopšte u prvom planu.

Ono što smo opisali kao pojave u vrtiću zapravo su posledica naučenih obrazaca u kući.

I ne bi to bio toliki problem da time direktno ne sputavamo želju deteta da se interesuje za ono što pripada suprotnom polu time ugnjetavajući njegove iskonske porive.

Srećom, sve više roditelja osvešćava ovaj problem i svojoj deci daje totalnu slobodu kada je reč o tome kako će se i čime igrati i zanimati.

Ali zato su tu marketinški stručnjaci da nas podsete na važnost rodne segregacije.

Ako se samo iole zainteresujete za ovu temu lako ćete primetiti da je industrija igračaka ona u kojoj se najčešće ovakvi vidovi podela koriste i ističu. I nekako ćemo uvek za devojčice imati igračke koje se tiču ulepšavanja, domaćinstva ili lutaka, dok se dečacima neretko pruža širi izbor kada je reč o igračkama koje se dovode u vezu sa različitim profesijama.

Dakle, već ovde se jasno daje do znanja da je životna uloga devojčice, a buduće žene ta da lepo izgleda, bude dobra domaćica i majka, a dečacima da su u prilici da biraju karijeru prema nekim drugim afinitetima dok god ona ne narušavaju njihovu muževnost.

Da se razumemo, ovde niko nije na dobitku jer forsiranje ovakvih podela košta oba pola.

Ovakav obrazac ponašanja dalje se prenosi kroz knjige koje nam se plasiraju, filmove koji nose odrednicu „ženski“, sportovi koji se tako opisuju, pa i napici koje konzumiramo.

Sve to je toliko problematično zato što direktno utiče na naša razmišljanja o našim mogućnostima, interesovanjima, željama.

Da, ima i onih koji uspevaju da se pritiscima ovog tipa odupru, ali ne zaboravite da se u tom odupiranju bore sa ozbiljnim osudama i dobar deo energije koju je trebalo da usmere na ostvarivanje svojih ciljeva oni zapravo usmeravaju na borbu protiv osuđivanje koje izbor takvih ciljeva prati.

Oni slabiji se jednostavno prepuste i krenu linijom manjeg otpora. I nije im za zameriti.

Ali koja se cena za taj prividni mir plaća? Od potiskivanja emocija, preko namernog zanemarivanja interesovanja koja nisu u skladu sa rodnim podelama, do izbora vođenih očekivanjima okoline, a ne sopstvenim težnjama.

E zato je važno da ne dozvolimo da se u marketinške svrhe i dalje koriste ovi stereotipi. Da se borimo da se i u obrazovanju oni izgube. I najpre da ih ni mi u sopstvenom domu ne ponavljamo. Jer, deo su ozbiljno prevaziđenih merila koja su se pokazala kao poprilično problematična i vrlo dsikutabilna po oba pola.