Napoleon je smatrao da je vojni poduhvat dobro obezbeđen, ako se dve trećine istog sastoje iz proračuna, a jedna trećina iz sreće. Plan bitke obuhvata: raspored trupa u bojnom poretku, prethodne radnje (kontrola izviđanja, popravke kontura prednje linije itd), pripremne radnje (prepad vatrom, borbene radnje radi zavaravanja neprijatelja itd), borbene pokrete (pravce, ciljeve, a ponekad i načine), mere bezbednosti bokova, veličinu, mesto i eventualnu svrhu upotrebe rezerve, obezbeđenje trupa municijom i svim apotrebama, uređenje armijske pozadine i tome slično. Bitku raščlaniti u vremenu i prostoru: na prostoru odrediti ciljeve po redu i vreme potrebno za postizavanje svakog od tih ciljeva. Kada je plan gotov, prestaje kolebanje. Ko se i dalje koleba, taj nije vojnik.

OBUHVAT („Obuhvat sam po sebi još ne daje pobedu“. General Dragomirov):

Obuhvat u taktici znači uperiti vatru u bok protivnika, obuhvat u operatici je pokret u bok neprijateljskog borbenog poretka. Pošto glomazni poredak mase jedne vojske ne može brzo da se prilagodi situaciji stvorenoj obuhvatom, to taj obuhvat može da uzdrma napadnuti i obuhvaćeni borbeni poredak. Obuhvat se postizava na tri načina. Ako je borbeni poredak ispao (namerno ili slučajno) širi od neprijateljskog, onda krilna kolona koja nema pred sobom neprijatelja skreće prema protivniku, sa kojim se bori susedna kolona – nastaje, dakle, obilaženje njegovog otvorenog (visećeg) bloka. Ili, jedna kolona već u marš-manevru dobija pravac u bok protivnika. Ili, najzad, operater koristi situaciju i šalje svoju rezervu u bok neprijatelja ili u spoljni ili u jedan od onih koji se stvorio usled prodora u neprijateljski borbeni poredak. Udar u bok vršiti sa takvom energijom, da ne bi neprijatelj stigao da izvrši kontra-manevar i postupi prema rečima Suvorova: „Protivnik je zaobišao. Tim bolje: ide sam u poraz!“

IZVOĐENJE BITKE („Ni jedanput, otkad predvodim trupe, nisam preinačio naredbu nijednom puku, jer uvek čekam dok stvar sazri i dok shvatim istu – pa tek onda radim“. Napoleon):

Svaka bitka je haos u kome se ne razumeju ni vojskovođe i tek vojni istoričari, u rekonstrukciji bitke, stvaraju povezanost i logičnost borbenih radnji? To je površno mišljenje (na prvi pogled, kretanje gomile na pijaci izgleda kao haos, međutim, u njemu postoji ritam i red i smisao). Bitka se daje upravljati. Operater upravlja bitkom: on juri pojedine formacije u borbu, a zaustavlja druge (stvara podesnu čelnu liniju), pojačava ih trupama iz rezerve (održava napon bitke), menja pravce udaraca (ukoliko je to moguće u borbenoj gužvi) i zadaje odsudni udarac ubacivanjem svoje rezerve u odsudni trenutak na odsudnom mestu. Celom energijom svoje duše on učestvuje u borbi i savlađuje pesimizam malaksalih podređenih generala, kako bi ovi savladali sumnje i zamor svojih potčinjenih. Neki vojskovođa voli da vidi bitku, drugi voli tišinu u štabu koja omogućava koncentraciju misli… Plan bitke ostaje kao ideja vodilja, ali izvođenje je puno improvizacije i inicijative.

… Kancelarev strogo pov. dok. za pobedu na izborima (prepisano iz „Priručnik za kafanske stratege“, Vegecius, „Prosvetna zajednica“, Beograd, 1943), nađen na mestu gde je 22 meseca čamio čekajući Ekselencijin kroki krokija platforme o Kosovu…