… a 1996/97. čak i uređivao neformalni „organ“ zimskih građanskih protesta povodom krađe na lokalnim izborima – prisetih se tako, listajući Merlo-Pontija, kako su u tzv. moskovskim procesima, tridesetih godina 20. veka, fizički „počišćeni“, svi preostali glavni predstavnici „generacije Velikog Oktobra“ – Zinovjev, Kamenjev, Rikov, Buharin i Trocki – elem, svi oni koji su, zajedno sa Staljinom, činili Lenjinov politički biro. Od šest najznačajnijih ljudi koje je Lenjin pomenuo u testamentu, preostao je samo onaj koji je nastupao protiv te petorke, onaj koji je poslednji, tek posle Oktobarske revolucije, pristupio Partiji – dakle, Josif Visarionovič DŽugašvili.

Znam da nije primereno, ali – ako se dobro sećam – i netom izabrani predsednik Republike, važeći predsednik Vlade, aktuelni šef Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti, neformalni vrhovni komandant, samoproklamovani Kancelar i nepomereni predsednik Srpske napredne stranke (iz hobija, i samoovlašćeni Gajgerov brojač prisutnih aktuelnim protestima), slično je, tako nekako, krajem leta 2008, dugo vagao da vidi ko će sve iskočiti iz Šešeljevog radikalnog i uskočiti u Nikolićev napredni voz, pre nego što se, posle dvomesečnog samoizgnanstva iz javnosti i tihovanja, odlučio kome će se carstvu privoleti. Od onih koje je Nikolić tada pominjao kao sebi najbliže i najodanije do danas je samo poslednjeuskočeni preostao u vrhu, a Ekselenciji čak i stolicu izmakao…

Ah, da – moja tema je nešto drugo: „Sva pravna i fizička lica koja su, na dan 9. maja 1945, imala višak (uvećanje) imovine više do 25.000 dinara DFJ preko imovine koju su posedovala 6. aprila 1941. godine, a koji višak potiče iz privredne ili druge delatnosti vršene za vreme rata u zemlji ili van nje, dužna su podneti prijavu o tom višku u roku od 1. do 30. jula 1945. godine. Prema članu 2 Zakona o oduzimanju ratne dobiti stečene za vreme neprijateljske okupacije, kao ratna dobit smatra se i onaj deo imovine stečene od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine koji je utrošen za ma kakve investicije ili za popravku štete nastale za to vreme na imovini ratnog dobitnika ili koji je upotrebljen za otplatu njegovih dugova napravljenih pre 6. aprila 1941. godine. Ratnom dobiti smatra se i ona imovina stečena u napred navedenom roku preko navedenog iznosa, koja je u toku rata nasleđem, u vidu miraza ili poklonom, preneta na drugo lice… Nepismena lica mogu dati kod Sreskog narodnog odbora zapisničku prijavu. Ko ne podnese prijavu o ratnoj dobiti u roku označenom u ovom pozivu, pored utvrđenog iznosa ratne dobiti, platiće na ime kazne 15 % od utvrđene ratne dobiti, a 30% ako prijavu ne preda ni u roku određenom posebnim pismenim pozivom. Onima koji ne podnesu prijave utvrdiće ratnu dobit komisija slobodnom ocenom… Smrt fašizmu – sloboda narodu!“ (Okružni narodni odbor u Vranju: „Poziv za podnošenje prijava o ratnoj dobiti stečene za vreme neprijateljske okupacije“, 26. jun 1945).

Apropo zahteva građanskih protesta 2017. za smenu elita, sve se nešto pitam da li bi Srbija stvarno ostala bez finansijske, ekonomske i političke elite ako bi retroaktivno primenila jedan ovakav akt sa odnošenjem na period ratova na teritoriji bivših jugoslovenskih republika i tokom NATO agresije 1990. godine? Pa, da konačno, na „put koji nema alternativu“ krenemo svi od nule, a ne, kao veći deo naše tzv. elite, sa damom, topovima, pešacima, lovcima bombarderima i – šahovskom garniturom, pride! A onda, ko prvi stigne – neka mu je sa srećom!