Ali, šta vredi kad medijski tajkuni i političari, samozvane „patriote“, parazitske NGO i ostala „zainteresovana javnost“, očito, ne koriste gradski prevoz. Čiplić misli da bi pobeda, u simboličkom smislu, bila parada baš ispred Palate „Srbija“ ili na Slobinom Ušću. Organizatori su preporuku narodne milicije pročitali kao zabranu. Huligani su se, u trenucima dokonice, a u manjku kreativne dokolice, pozabavili Australijancem na Kalemegdanu.

Zbog čega su svojih pet minuta dočekali „simpatizeri ugroženih“, po zanimanju, tj. oni što u svome porodičnom gnezdu ne bi voleli lezbejku ili homića ni za živu glasu. Na usnama im ono Novaka Novaka „I ja volim pozoriše, i ja, i ja, ali ne u svojoj kući“, no zato se, na neviđeno, solidarišu sa scenarijem manifestacije različitosti. Kao da im je bilo potrebno samo još jedno krvoliptanje da bi, posle linča nad nesrećnikom iz Tuluza, imali dokaz više tezi da je vlast takva i takva, veći deo opozicije onakav i onakav, a Srbija, jelte, na putu bez povratka…

Tvorcem modernog spina smatra se Edvard Bernejs, autor knjige „Kristalizovanje javnog mnjenja“, pronađene i u Gebelsovoj ličnoj biblioteci. On je, početkom prošlog veka, u akciji „Marš baklji slobode“ niz njujoršku Petu aveniju, postavio formulu efikasnog spinovanja, dokazujući da je najbolji način da se javnosti nešto „proda“ bio da se pretvarate da „prodajete“ nešto sasvim drugo od onoga što zaista „prodajete“. Bernejs je javnost ubeđivao da, pored Kipa slobode, promoviše ideju slobode. A, u stvari, promovisao je – jednu marku cigareta!

Ni jedna strana u dijalogu o „Paradi ponosa“ nema Bernejsov talenat za manipulaciju, njegovu veštinu spletkarenja ili izvrtanja i davanja drugog smisla činjenicama. Svi učesnici naše „parade povodom Parade“ jesu priučeni „opinion mejkeri“ koji su nešto o svemu tome načuli, nešto pročitali (obično, ne dalje od naslovnog bloka) i pustili mašti na volju.

Huligani, obično u godinama od 17 – 27, uzrasta koji je porodio najviđenije, ali i najokrutnije naše generale i policajce između 1941-1945, nemaju politiku, nemaju ni ideologiju, oni nisu evroskeptici ni evropejci, oni su bolesnici. Oni ne učestvuju „u ferci“, oni se ne pesniče, oni napadaju i prebijaju isključivo u hordama, a kod kuće su to najčešće slatki i poslušni, ljubi ih majka i tata, sinovi. K'o Bodlerovi „dokoni mornari“, što „zabave radi“, „love albatrose, silne ptice mora“…

Ne razumem se u rejting pojedinih gej organizacija, ali zapamtio sam najmanje jedno relevantno prezime (Azdejković) koje sugeriše hipokriziju koja je natkrilila iskrene porive. Većinu članova organizacionog odbora „Parade ponosa“ čine heteroseksulaci, tj. strejteri – kazao je, otprilike, on, sugerišući i feničanske motive njihovog angažovanja.

Kilava politička desnica, tražeći otklon od onoga što smatra neprirodnim, propustila je da postavi bodljikavu žicu prema onima što bi da zatru sve ono što je „ljudskom biću i prirodi nesvojstveno“.

Licemerima iz vlasti bilo je važnije da spinuju spregu između tih mladih prestupnika i konkretnih političkih stranaka ili nacionalističkih skupina nego li da zaštite svoje sugrađane drukčije seksualne orijentacije. Da ne beše mašinca Đilasa koji se zaleteo, pomešao babe i žabe, pa u isti koš strpao i i prebijanje Francuza, i pretnje gej aktivistima, i sve češći teror nazovi-navijača po gradskim autobusima, ali i ubistvo Ranka Panića na mitingu podrške Karadžiću – režim je, iz svega, još mogao i da politički profitira. A Dačić dobije „kart blanš za Holivud“ i Lečićevo: „'Apsi, narodna milicijo!“…

Spin jeste i dirigovano tumačenje i interpretiranje događaja, i skretanje pažnje sa tema koje nekome ne idu idu u prilog, i usmeravanje negativnog publiciteta ka konkurenciji. Ali, u efikasnom spinu nema laži, iako ima prevare! Priča koja se spinuje uvek je na bazi neke istine, samo joj se daje takav „efe“ kako bi se javnost sludela, a oko nekoga ili nečega „podigla prašina“, toliko da prosečan gutač medijskih sadržaja, na kraju, pojma nema o čemu se, u stvari, radi i šta se iza brda valja. Hegel koji je rođen mnoge pre spinovanja, jednako kao Palma posle Betovena, ipak se bavio spinom, jednako kao Palma Betovenom, ispisujući proviđenje: „U javnom mnjenju je cilj da se neposredno ujedine istina i beskonačna zabluda!“

Na tom putu, fali nam svima malo građanskog vaspitanja.

(* www.vukajlija.com – rečnik slenga: pederbal je žurka na kojoj je odnos muškaraca i žena veći od 3:1 u „korist“ muškaraca)