Korisna budala 1

Devet godina ranije ta brojka bila je duplo manja sa negde oko 4.200 zaposlenih. Dakle, u međuvremenu je došlo do erekcije inostranog kapitala, odnosno finansijskog špricanja po nevladinom sektoru iz IPA fondova. (engl. Instrument for Pre-Accession Assistance) namenjen pružanju podrške zemljama kandidatima, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Rekao bi čovek da sve puca od demokratije i slobode u ovoj nazovi državi koja čini sve da svaka ugrožena vrsta, manjina ili određena grupa bude zaštićena. Da li samo postojanje tolikog broja NVO, ukazuje na zabrinutost za manjinske zajednice, LGBT sektor, žene, decu ili druge ugrožene grupe ili se iza svega krije čuvena rečenica, često rabljena u filmovima…“Money talks“.

Bez obzira na broj nevladinih organizacija društveni uslovi za delovanje građanskog društva postali su sve suženiji.

Nakon što je vlast stvorila kilavu državu, kidnapovanu od društva, stvorila je i anestezirano paradruštvo nezainteresovano za svoju budućnost, paralisano do te mere da je veliko pitanje kada će izaći iz duboke kome u koju je zapalo.

Dakle, broj „gongo“ „(government organized non-government organization, ili vladine nevladine organizacije) organizacija je postao unosan biznis a njihovo delovanje se svelo na jalove tribine i debate kojima se opravdava novac pristigao iz Evropske unije.

Preksinoć sam i sam bio deo debate u kojoj je trebalo da se priča o projektu koji se bavi cenzurom i humorom u medijima orijentisanom na žene i LGBT populaciju.

Nisam ni slutio da sam pozvan iz sasvim drugih razloga.

Korisna budala, kako bi to neki pametniji ljudi od mene rekli. Ukoliko ste gledali film „Dinner for Schmucks“ sa fenomenalnim Stiv Karelom i Pol Rudom koji mora da nađe savršenog gosta za mesečnu večeru kod šefa, gde je pobednik onaj ko dovede najveću budalu, shvatiće o čemu pričam. U ovom slučaju ta budala sam bio ja.

Učesnici same debate su od samog početka onako perfidno servirali par zabrinjavajućih konstatacija pred okupljene ljude. „Humor treba cenzurisati“!? Kako smo došli do toga da populacija ili određena grupa ljudi koja pokušava da se izbori sa gvozdenim zarđalim okovima nabačenim oko vrata izgovori ovako nešto?

Današnje osetljivo društvo nalazi problem i u određenim rečima koje vređaju prava i položaj žena kao i LGBT zajednice. Nikako ne koristiti reči kao što su „priznajem“, „guza“ „histerična“, „gaćice“. Zašto? Eto zato! Znam da ću nakon ovog teksta biti verbalno silovan. To je valjda cena koju plaćaš kada imaš stav ili mišljenje o nečemu. To je valjda cena koju plaćaš kada niko ne stoji iza tebe, kada kroz ovu močvaru i živo blato koračaš potpuno sam.

Negde usred debate, otvorio sam dušu kako to samo ja znam i pucao sebi direktno u kolena.

To se čekalo čitavo veče, obzirom da sam ne znajući ni sam, pozvan lično od strane uvažene članice saveta za kreativne industrije, koju je osnovala premijerka Ana Brnabić, a koja je pre cirka osam godina iskoristila fotografiju jedne torte dobijene na poklon od slušaoca, sleš poslastičara, u obliku ženskog dupeta na kojem je bilo ispisano Mišel Obama, da me okarakteriše, etiketira kao smrdljivog rasistu.

Čitava debata krenula je u sasvim drugom smeru. Meni nije preostalo ništa drugo nego da se branim iako sam tamo došao da podržim ove dve osetljive grupe u svojoj borbi.

Dakle nije važna namera, dobra volja ili pak sa druge strane ono što pričate, za šta se zalažete, sve je do te mere ispolitizovano i iza svega postoji metafizika… Čuj mene, „članica saveta za kreativne industrije“, rekoh metafizika.

Na kraju nisam izvukao nikakvu pouku, osim da me više niti jedna debata videti neće, okej, možda sam bogatiji za još jedno iskustvo, za još jednu bitku koju sam probao da dobijem protiv vetrenjača. Pokušao sam i to je nešto. Neki nisu pokušali ni toliko. Na kraju bih se poslužio citatom Gustava Le Bona, autora „Psihologije gomile“ koju bajdvej možete kupiti za trista dinara:

„Lakoća kojom određena mišljenja postaju opšta, proizlazi iz nesposobnosti većine ljudi da stvore vlastito mišljenje zasnovano na vlastitom razmišljanju.“