(G)radi mnogo, troši malo

Ali navikli smo mi da čitamo između redova. Pričaju oni koji su čuli da je premijer dva puta, jednom u Parlamentu, drugi put u Mionici ili Lučanima, diskretno „pohvalio“ vašeg autora. Kao, ima jedna mala opština Kosjerić koja je zadužena pet miliona evra. Prethodnici „nevaljali“, kako bi svi pomislili na „prvu loptu“. Mi znamo šta je ustvari premijer hteo da kaže. Pošto se trudi da sve zna i da bude na svakom mestu, sigurno zna i sve o Kosjeriću. Premijer je hteo da kaže da je jedna mala opština, u kojoj je vaš kolumnista bio predsednik tri godine (iz Parlamenta otišao u provinciju – slično onima što su u četnike otišli 1945) primer kako je trebalo raditi, i kako svi ubuduće treba da rade. (G)radi mnogo, troši malo. Pa se i zaduži, naravno. Ali ne za potrošnju (kao neki tamo) nego za kapitalne investicije. Sve suprotno od „obrnute ekonomije“. Gde vlada princip – (g)radi malo, troši mnogo. Samo je prava šteta, što dug za kapitalne lokalne investicije, nije zaista pet miliona, nego najmanje tri puta manje. Pošto je u toj maloj opštini tri godine vladao „investicioni bum“. Usred krize, kad mu vreme nije. Šta bi tek bilo sa pet miliona duga. Onda naslednici ne bi ništa morali da rade. Samo da uživaju i vraćaju dugove.

Iako premijer, kao bivši kolega poslanik i sadašnji „nalogodavac“ (vlada preuzima ideje naše kolumne) vašeg autora, sve zna, jer je sve video na „licu mesta“, ipak ćemo u nastavku da „malu opštinu“ približimo čitaocima. Priča se da je u te „prethodne“ tri godine i tri meseca (od jula Leta Devetog do 5. oktobra Leta Dvanaestog – vidi simbolike, bre) urađeno više nego u poslednje dve decenije i da Kosjerić više ne liči na onaj „prethodni“ gradić, pri čemu je budžet za infrastrukturu štednjom i sopstvenim vanrednim prihodima, povećan više od tri puta. Nabrajamo samo kapitalne projekte: primarna i sekundarna mreža vodovoda (blizu 1,5 miliona EUR), pri čemu je trajno rešen višegodišnji akutni problem svakodnevnog prekida vodosnabdevanja; rekonstrukcija stare i izgradnja nove sportske dvorane (preko 1,2 miliona EUR), izgradnja stambene zgrade od preko dve hiljade „kvadrata“ (na mestu temelja tzv. mrkonjićke koji su 12 godina stajali puni vode i bili velika opasnost za đake i omladinu); prodati su posle više bezuspešnih pokušaja jedini hotel i najveći restoran, potpuno rekonstruisani i „proradili“; završena je izgradnja Dečjeg vrtića verovatno najlepšeg u Zapadnoj Srbiji; u gradu i mesnim zajednicama je asfaltirano ili rekonstruisano više kilometara opštinskih i lokalnih puteva, i još mnogo manjih investicija. Sve u svemu, preko deset miliona evra. Bez ijedne tužbe ili žalbe na postupke ili procedure (što bi se neko žalio, kad su svi radili). Reči „korupcija“ ili „zloupotreba“ nisu postojale. Skoro sve lokalne samouprave u Srbiji su „prepisivale“ mustru modela „gradi mnogo, troši malo“.

Na poziciji troškova, cedila se „suva drenovina“. Vaš kolumnista predsednik nije imao vozača, nije imao dnevnice (oduzeo je i drugima), niti bilo kakvu ličnu reprezentaciju. Proverljivo i vidljivo je izašao siromašniji, nego kad je ušao u „malu opštinu“.

Naravno, posle je stigla „naknadna pamet“. Koje sve može, osim da ukloni zgrade, hale, vrtiće, asfaltne puteve i parkove. Koji stoje, kao onaj „Andrićev most“ i prkose smutnim vremenima i naknadnoj pameti.

Dakle, pošto premijer sve ovo zna, on je one milione duga, poslao kao šifrovanu poruku našoj kolumni. Nastavite da pišete i predlažete. Ovom šifrom vam javljam da vas „pratimo“ i od vas očekujemo nove predloge i kritike. Što budete oštriji, više ćete nam pomoći. Zato u novoj godini nastavljamo sa najavljenim „novostima“ u rudarstvu i energetici.

Dragim čitaocima i građanima želimo da u narednoj godini u realnom životu (onom koji postoji, ali se ne vidi, i zato ne postoji) bude što manje „obrnute ekonomije“. I da konačno Parlament usvoji zakon o ispitivanju i oduzimanju nelegalno stečene imovine političara i partijskih i državnih funkcionera. Naša kolumna se neće „smiriti“, dok se ovaj zakon ne donese.