Sistem spojenih sudova. Kad raste BDP(bruto domaći proizvod, odnosno proizvodnja i izvoz), rastu plate i investicije. Kad raste budžetski deficit, raste i spoljni javni dug. Naravno, važi i sve suprotno. Uostalom, sve smo videli. Šta videli, iskusili na svojoj koži. Kao što reče onaj Bosanac kad su ga pitali je li čitao „Na Drini ćuprija“. Šta čito, odo. Tako smo i mi „odali“. Da bi posle više decenija „odanja“ stigli do ovih plata – 390 u stvarnoj, 500 u TV ekonomiji. Ako nekada i kada stignemo do daleke 1989.godine, znaćemo da nismo uzalud „odali“. Ko doživi, trošiće.

Zato u TV ekonomiji, sve može. Već dve-tri godine imamo plate od 400 do 500 evra, i „najbrži rast u Evropi“. Šta je u stvarnoj(ekonomiji), već postaje neukusno ponavljati. Setite se samo mnogih naših tekstova.Kao naprimer onaj. Bolje 390 u ruci, nego 500 na grani. Kao novogodišnju želju „obrnute ekonomije“ u 2017.godinu. Uz rizik da opet ponavljamo već više puta rečeno i ponovljeno, zbog „istine i pravde“, ipak moramo. Samo dopunjavamo, podacima za novembar, naš tekst „Istina o platama“ do 11 decembra prošle godine.

Prvo u dinarima. Prosek neto zarade u prvih 11 meseci ove godine(od januara do novembra) je iznosio 47.300, u istom periodu prošle 2016.godine 45.416, a u čitavoj 2016.godini 46.097 dinara. Ispada da je ovogodišnji dinarski prosek, a time i kupovna moć ovih plata, nominalno veći od istog perioda prošle godine za 4,1 posto, a od čitave prošle godine za 2,6 posto. Ako dodamo inflaciju od skoro 3 posto, proizilazi da su prosečne dinarske plate realno veće za 1,4 posto. Što je jedino realno i moguće, kad znamo da će rast BDP-a u ovoj godini biti najviše 1,9 posto(umesto planiranih 3 posto). Dok je prosek rasta BDP-a u poslednjih šest godina 1,65 posto. Što je daleko najmanje u regionu. Kad je višegodišnji prosek rasta BDP-a, više nego duplo manji od okruženja(bližeg i šireg), sledeći neminovnost spojenih sudova, i plate su druge od pozadi. Posle nas, samo Makedonci.

Ako je utehu, „bolji“ smo sa eurskim platama(u odnosu na dinarske). Prosek u prvih 11 meseci ove godine je iznosio nepunih 390 evra, a u prošloj godini 373 evra. što daje 4,5 posto rasta. Odmah se pobune „spojeni sudovi“. Iz čega 4,5 posto, kad je BDP rastao 1,9 posto. Naravno, skočio, „ničim izazvan“ dinar. U prošloj godini evro je prosečno vredeo 123,5, a u prvih deset meseci ove godine 121,5 dinara(u prvom polugođu 123,4, a od jula do novembra 119,3 dinara). Tako da su prosečne plate u prvih 6 meseci bile 384, a u sledećih 5 meseci(od jula do novembra) 398,4 evra, što daje onaj već pominjani prosek od 390 evra u prvih deset meseci. Ako u decembru, kako to uvek biva pred Novu godinu i Božić, prosek bude „famoznih“ 500 evra(oko 60 hiljada dinara), godišnji mesečni prosek Leta Sedamnaestog biće 399 evra. Sa „normalnim“(prošlogodišnjim) kursom od 123,5 dinara, što je daleko ispod „cenzusa“ potreba srpske ekonomije i neto izvoznika, ovih 399 evra, odmah bi se transformisalo u 393 evra. Što bi se poklopilo sa našom pomenutom sentencom „bolje 390 u ruci, nego 500 na grani“. Važi i za sledeću godinu, sa malom izmenom. Bolje 410 evra u ruci(sa „normalnim“ kursom), nego 500 na TV Ekonomiji.

Da bi, kao i uvek, ostali „nezavisni i nepristrasni“, da evidentiramo i pozitivne akcije na TV ekonomiji. Povraćaj poreza i doprinosa na zarade, za novozaposlene radnike, sa „Biroa“(evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje), u iznosu od 65 do 75 posto, vršiće se i u 2018.godini. Takođe se uvodi, nažalost tek od oktobra, ono što naša kolumna i svi ozbiljni analitičari, odavno mole i traže. Svako novoosnovano pravno lice i preduzetnik, u prve dve godine, neće za sebe i novozaposlene radnike, plaćati poreze i doprinose na zarade. Najzad su u Nemanjinoj shvatili, da su porezi i doprinosi na zarade, glavni teret za sve, posebno za početnike. Još da Upravni odbor Fonda za razvoj hitno produži „Start Ap“ kredite za početnike, kao jedino mesto gde se za ideje i biznis planove, ma i da su perfektni, mogu dobiti pare na više godina. Dve trećine kao kredit, jednu kao subvenciju države. Još kad država, već jednom prihvati filozofiju „smanji stope, povećaj osnovicu“(poreza i doprinosa na zarade), san o 500 evra možda nekada postane stvarnost. Mrtva trka sa ulaskom u Evropsku uniju.

Autor je ekonomski analitičar