Kakvi su, da su, naši su

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  	 	 	 	P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: "YHelvetica"; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10pt; }   

 Ko bi drugi dao tolike pare. Da su pare eventualno dali većinski vlasnici iz UAE (Ujedinjenih Arapskih Emirata), ne bi bile u prihodima i bilansu uspeha, već u bilansu stanja, kao povećanje osnivačkog kapitala (dokapitalizacija) ili u obavezama kao „pozajmice osnivača“.

Otkuda tu pare, da li ih je i zašto država dala, pitanje je za ovlašćenog revizora. Treba se nadati da će istiniti odgovori nekada stići. Da bi se znalo da li Er Srbija, pored novih aviona, letova, destinacija i putnika, pravi i profit „od svog rada“, ili od dotacija države. Kojoj bi, by the way, kao manjinskom, ali još uvek respektabilnom vlasniku, trebalo da svake godine u hronično deficitni i „rahitični“ budžet, upumpava sve više dividendi. Drugim rečima da daje, ne da uzima.

Ovim uvodom dolazimo do naše današnje teme. Treba li javnost da zna šta zaista piše u „velikim“ ugovorima, ili su oni samo za „velike“ funkcionere, a ne i za „mali“ narod i „takozvane“ eksperte (tako ih zvaničnici zovu kad kritikuju). Kako odgovorni kažu, uslov (nekih) partnera je da se javno ne obelodanjuju ugovorne klauzule. Da li oni kažu, ili naši „lažu“, niko ne zna. Jer je i to tajna. Samo je sve ovo glupo, bre. Kad bi znali šta piše, mnogih pitanja ne bi ni bilo. Mi se samo hvalimo i hrabrimo da smo atraktivni i privlačni za strane investitore. Ima i atraktivnijih i privlačnijih. Da bi, osim avanturista i egzibicionista, oni „stvarni“ (sa parama) došli kod nas, moramo da (do)platimo. Od onih famoznih 10 „hiljadarki“ po jednom novootvorenom radnom mestu, preko besplatnog davanja građevinskog zemljišta u centru prestonice, davanja hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u tridesetogodišnji zakup „strancu“ do državnih dotacija, subvencija i otpisa dugova i poreza, čak i „najuspešnijim“ investitorima. Kad se nešto krije, odmah se sumnje razmnožavaju. Često su mnogo veće od stvarno ugovorenih. Da znamo ugovor o upravljanju Železarom, možda bi nam ponešto bilo jasnije. Ili država subvencioniše, pa više ne može da krije, ili „strateški partner“ sam dotira pa više neće. Jer ako je sve i svima dobro kako se „priča“, zašto je premijer nakon povratka iz Kine slavodobitno najavio novog (kineskog) „mladoženju“. Kome država mora dati neki „miraz“ (otpis), dok sada navodno ne daje nikom ništa. Samo ako obelodane ugovor i bilanse, sve će biti jasno. Kao i kod „Beograda H2O“. Teško je ikome objasniti zašto za daleko više od 50 posto početnih ulaganja dobijamo 32 posto vlasničkih prava. Sve dok ne objavimo ugovor i jasno kažemo da su to uslovi koje su Arapi zahtevali. Ili, ili. Mi smo izabrali, pa izvolite. Pucajte, ako imate u koga i zašto (samo ako imate nekog boljeg).

Našoj kolumni, kao nepriznatoj i neprihvaćenoj agenciji vlade za suzbijanje „obrnute ekonomije“, ostaje samo da premijera pozove na vanrednu konferenciju za štampu do kraja januara Leta Šesnaestog (olakšavajuća okolnost je činjenica što premijer voli ovakvu vrstu „dijaloga“). Sa jednom jedinom temom. Ugovori na sunce. Za početak Er Srbija, Železara i Beograd na vodi. Dodati i trenutnu „ličnu kartu“ RTB Bora. Kad premijer ima hrabrosti da penzionerima kaže „ne dam pare“, zašto na toj konferenciji za štampu javno, jasno i glasno ne kaže. Ono što uostalom svi pretpostavljamo. Da bi došli, moramo da platimo. Toliko i toliko. Železari, Er Srbiji, Tennisu i ostalim „igračima“. Prepriča sve ugovore i sutradan ispuni obećanje i stvarno ih objavi. Izvoli narode, sa sve novinarima i ekspertima. Crno na belo. Pišite i pitajte šta hoćete. Kasnije, svaka naredna dva meseca, nastaviti sa ugovorima i „istinama“. Jer, šta nam vredi ovoliki optimizam sa zvanično najnižom stopom rasta BDP-a i najnižom prosečnom platom u okruženju. Kod takvih se ne dolazi bez „miraza“. Kakvi su, da su, naši su (ugovori). Zašto bežati od istine.