Na jednoj strani brojna predsednikova štampa i elektronski mediji. Na drugoj jedna televizija, jedan dnevnik i tri nedeljnika. Tako i na lokalu. Gde je vertikala, tu su napredni mediji. Hvale uspehe saveznog i lokalnih predsednika.

Nekoliko „nazadnih“ i nezavisnih na lokalu, samo su u opozicionim malobrojnim opštinama i gradovima . Svi predsednikovi mediji imaju dvostruki zadatak. Da svakoga dana, na tri četvrtine svake naslovne strane i tri četvrtine trajanja svake informativne emisije do neba hvale „zlatno doba“ i predsednika.

Preostala jedna četvrtina naslovnica i emisija ostaje za Đilasa, Jeremića i Obradovića. Dežurne krivce za sve. Sa sasluživanjem ostalih nevaljalaca i domaćih i stranih izdajnika. Svako kritičan i skeptičan, rizikuje na osvane na naslovnoj strani. Postane lopov, lopuža, špijun, tajkun, nasilnik, fašista.

Može biti najpošteniji i najuspešniji. Ne vredi. Mediji prvo presude. Daju instrukcije pravosuđu. Pa ne tuži. Ili sudi po pravdi, bato. Da i sam „osvaneš“ na naslovnoj strani. Kao onih pet izdajničkih medija. Koje predsednik i šef poslanika naprednjaka ne čitaju, ali znaju napamet svaki tekst i izjavu. Prikazalo im se.

Medijske podele i polarizacije, u stopu prati ekonomija. Što reče jedan bivši političar. Lako je tabloidima da budu jeftini. Ispod cene koštanja. Kad dobiše sve pare po konkursima ministarstava i drugih državnih institucija, opština i gradova. Konkursi su tajni, dobitnici javni. Sve se zna unapred. Ko gleda projekat. Kad su pare već podeljene.

Na nekim trafikama, izdajničkih novena, uopšte nema. Na većini drugih tavore u ćošku, pokriveni naslovima o „zlatnom dobu“, novim vojnim helikopterima i migovima, lopovima iz Saveza za Srbiju i pikanterijama(sa sve slikama) iz „Zadruge“ i „Parova“. Em ih kriju na trafikama, em se i građani snebivaju, Uzmu „Danas“, pa odmah u ranac. Da ne vide svevideći. Sve se snima i prisluškuje. Strah se teško pobeđuje. Pogotovo kad se nema. Kad je i minimalna potrošačka korpa tako daleko.

Isto je sa reklamom i oglasima. Moraš biti zaista hrabar da se pojaviš u izdajničkim medijima. Nije bitno ako su jeftiniji. Pola strane oglasa češ manje platiti, ali možeš mnogo doplatiti. Ako dežurno uvo i oko dojave gde treba. Da da dođu, ne daj Bože, poreznici. Koji moraju nešto da nađu.

Da opravdaju radno mesto. Jer su i oni pod prismotrom profesionalnih botova. Koji u javnim preduzećima, ustanovama i ministarstvima sve posmatraju, beleže, sređuju podatke i predaju na određeno mesto. Tako da državna preduzeća beže od izdajničkih medija kao političari iz vlasti od „Utiska nedelje“.

Kad ih direktori i glavni urednici podsete na raniju saradnju i povoljne cene skrušeno saopštavaju. Mi bi hteli, kad bi smeli. Malobrojnim koji se pojave, kapa dole. Pobedili su strah. Ili su zbog nečeg mnogo bitni. Pa im i predsednik i premijerka opraštaju. Kako kod državnih, tako i kod privatnih preduzeća i kompanija. Ili nisu tu, ili su već potrošili poziciju za reklamu i propagandu. Ponekad se „otvore“.

Znate da bi hteli, kad bi smeli. Na sreću, ima i onih koji smeju. Da njih nije, i ova malobrojna grupa nezavisnih i objektivnih medija, bi se još proredila. Kao što i hoće, ako medijski mrak potraje. Ako izveštaj Evropske komisije i protesti, ne pomognu, samo se u Boga treba uzdati.

Da na kraju, medijsku priču garniramo podacima. Reči blede, cifre ostaju. Odavde do večnosti. Kao svedoci (bez)vremena. U uglednim dnevnim novinama, po imenu „Danas“, godišnji prihodi od oglašavanja i reklame do 2014 godine su iznosili oko 140 miliona dinara. Maksimum od 148 miliona dinara su dostigli u 2014. godini.

Posle je počeo strmoglavi pad. U 2016. godini, 127, u 2017. godini 111, u 2018. godini 99 miliona. U poslednjih 15 godina, prvi put manje od 100 miliona. U prvom polugođu ove godine razočaravajućih 46 miliona. Prema 54 miliona u istom periodu prošle godine. Ako se firme ne oslobode straha, izvesno je da će i ove godine ovi prihodi biti manji od 100 miliona. Kako onda firma opstaje. Čak uspešno posluje.

Dva faktura su presudila. Prihodi od prodaje lista su do 2016. godine iznosili oko 45 miliona. Skoro tri puta manji od prihoda od marketinga. Onda je krenulo. Baš kada su prihodi od marketinga naglo pali. Tako su prihodi od prodaje lista 2017. godine iznosili 65 miliona, 2018. godine 74, a u prvom polugođu ove godine čak 50 miliona.

Pre samo tri-četiri godine, tri puta manje. U ovoj godini više. Pedeset prema 46 miliona. Za Riplija. Kad firme nisu smele, građani jesu. Da na kiosku pronađu često zakamuflirani „Danas“, pa više hrabri na ulici i autobusu rašire, a manje hrabri u ranac. Čitaće kući. Od naslovne strane do Basare. Drugi „spasioci“ su zaposleni, saradnici, dugogodišnji direktor i vlasnici. Mnogo napora. Skromne zarade. Formula uspeha.