Ako želite podatke o stanju na računu, pritisnite „1“, ako želite da otvorite račun, pritisnite „2“, i sve tako do „osmice“, ili „devetke“. Dok automat sve izdeklemuje, zaboravite šta ste hteli. Ustvari, imate više pitanja, pa vam treba agent „uživo“. On je na kraju, pritisnite taster „9“. A ako slučajno pogrešite, ili se zbunite, sa tim silnim brojevima, onda Jovo – nanovo. Kad najzad pogodite „devetku“, automat „presuđuje“ da čekate: „Molimo vas, pričekajte, trenutno su svi agenti zauzeti!“ I tako 15 minuta, a između informacije o čekanju – muzika. Koju ne slušamo i ne čujemo, jer nas hvata nervoza. Koliko će na mobilni otkucati impulsa. Bože oprosti, kao da je digitalizacija uvedena da banke i telefonski operateri naprave ekstra profit. Posle 15 minuta, javlja se agent. LJubazan i učtiv, jer mu je to posao. Ali, sledi još jedno razočarenje. Agent se izvinjava i usmerava na drugog agenta, koji je specijalista za naša pitanja. I ponovo kroz „toplog zeca“. U mom slučaju ni novi agent nije rešio „slučaj“. Prekinula se veza. I tako tri puta. Malo li je na ovu „vrućinu“. Devet mutnih voda oblije „poštovanog“ klijenta. Koliko smo samo puta opsovali: „J… tidigitalizaciju. Vratite nam šaltere i „žive“ službenike. Možda će biti sporije, ali ćemo se manje nervirati!“

Naravno, digitalizaciju i elektronsko bankarstvo ništa više ne može zaustaviti. Niti treba. Samo se ne sme zaboraviti da smo mi još uvek tehnički polupismeno društvo. Pogotovu stariji, koji imaju neke pare – plate, penzije i“slamaricu“. A o digitalizaciji najviše znaju oni koji nemaju para, dakle, mladi i nezaposleni. Toliko znaju da se već osnivaju agencije i specijalizovane ustanove za lečenje zavisnosti od igrica, mobilnih i kompjutera. Zato je u mnogim „istočnim“ zemljama država u javnim elektronskim i štampanim medijima, organizovano edukovala građane o novom sistemu. Akcijama, berzi, privatizaciji, digitalizaciji. Tako je i kod nas trebala da postoji „gimnazija za digitalizaciju“. Koju bi sponzorisale banke, berze i druge institucije novog (kapitalističkog) sistema. Jednom nedeljno na RTS-u, časovi. Šta je to elektronsko bankarstvo, kakve su koristi, kako se radi, koliko košta, koliko se štedi. Pored teorijskih, održavali bi se i časovi praktične nastave. Kako zvati banku i šta pritiskati. Kao ono gore na početku teksta. Samo bez ponavljanja „molim vas pričekajte, svi agenti su trenutno zauzeti“. Ne smeju biti zauzeti. I moraju biti edukovani. Da i oni završe specijalizovane kurseve, kako bi mogli da odgovore na većinu pitanja. Polako se pretvaraju „živi“ ljudi u automate. Znaju samo ono što su naučili napamet.

Banke makar moraju znati osnovnu maksimu savremeno marketinga – kupac je uvek u pravu. Pogotovo kad od njega lepo žive. (Setite se naše kolumne: Što manje kamate, to veći profiti). Zato da ponovimo. Da se zapamti. Banke su u našoj siromašnoj ekonomiji, gde je oko 60.000 firmi blokirano, prosečna valuta plaćanja iznosi 120 dana i plate 400 evra (najzad!), u prethodnih deset godina zaradile oko 3,5 milijardi evra. Dobro ste pročitali – tri ipo milijarde. Od čega su za isplatu dividendi vlasnicima, „iznele“ pola milijarde. Najbolji rezultat, banke su ostvarile u prošloj godini, kada su kamate bile najmanje. Basnoslovnih 580 miliona evra. Pa, zar nije apsurdno da oni koji daju tolike pare, čekaju i nerviraju se.

Ostaje samo da pitamo premijerku (za digitalizaciju, i još neke sporedne stvari, kako je zovu pojedini dežurni skeptici): Da li sa digitalizacijom treba da bude jednostavnije, brže, i pre svega jeftinije. Da mogu da se snađu i oni tehnički nepismeni i polupismeni. Dok ih država ne opismeni. Nemojte omalovažavati sopstvenu raju. Kad već imaju male plate i penzije, neka ih država odbrani od automata. Koji ponavljaju red „molim vas, pričekajte i red muzike. Dok ne završe „gimnaziju za digitalizaciju“. Koju treba hitno da organizujete na RTS-u. Istovremeno da guvernerka oštro upozori bankare. Narod više neće da čeka. Više telefona i agenata, molim! Kao i da odmah odrede svoje animatore za praktičnu nastavu na RTS „gimnaziji za digitalizaciju“.

Autor je ekonomski analitičar