Prodaj jeftino, kupi skupo (2)

Čak pet puta, kako utvrdiše. Otvorili smo i „igraonicu“. Zašto je kablovski operater ovoliko pretplaćen. Odgovor koji skupi najviše poena, biće nagrađen.

Sad, kad smo elaborirali drugi deo naslova (Kupi skupo), da „obradimo“ i prvi deo. Prodaj jeftino. Prvi veliki primer, koji izdvajamo, je kupovina 51 posto akcija NIS-a, od strane Gasproma za 400 miliona evra. Još pre jedne decenije. Kada je u Moskvi potpisan Energetski sporazum, Mi „braći“ NIS za male pare, oni nama gasovod „Južni tok“, jeftin gas i 200 miliona evra svake godine za tranzit gasa preko Srbije. Dobijamo malo „na mostu“, uzimamo mnogo „na ćupriji“. Zbog velikih očekivanih para, braća dobiše i „leks specijalis“ za rudnu rentu. Umesto sedam za sve, za Ruse 3 posto. Takva je bila strategija. Najbolji sporazum u istoriji. Kako ga nazva tadašnji poslanik, a sadašnji ministar „za Ruse“. U Parlamentu, idila. Ustavna (dvotrećinska) većina. Posebno hvale (ujedinjeni) radikali. Samo što se ne izljubiše sa Borisom i Koštunicom. Protiv samo Čedini i Čankovi. Ispadoše „domaći izdajnici“.

Kad posle, krenulo po zlu. Ništa od „Južnog toka“ i tranzitnih 200 miliona evra. Sve se promenilo. Nema više ni ujedinjenih radikala. Leva, napredna frakcija kao da tada nije bila u Parlamentu. I uglas hvalila. Sad tvrde da je to bila loša prodaja, kriminal i korupcija. Da su bivši krivi. A da oni nisu „bivši“.(Iako su najviše hvalili). Jedno samo nije jasno. U njihovo vreme se saznalo da neće biti „Južnog toka“ i 200 miliona. Što „braću“, koja ih tako velikodušno brani i štiti, lepo ne zamoliše. Da naknade obećanih 200 miliona evra na godišnjem nivou, i da se ukine „leks specijalis“ za rudnu rentu. Da i Rusi plaćaju 7 posto. Kako Bog milije.

Leks specijalis je korišćen kod još jedne velike prodaje. Mi dali milijardu, Arapi 150 miliona evra, njima 68, nama 32 posto vlasništva u „Beogradu na vodi“. Posle se ispostavilo da Arapi nisu pravi investitori sa spremljenim „kešom“, nego developer(razvijači). Onih 68 posto, dobili za ideju. Ono što se izgradi će se prodavati i počinjati novo. Sve tako, dok za 30 godina(po ugovoru) ne nikne „Beograd na vodi“. Polako, ali sigurno. I bez para.

Treći leks specijalis, u prikrivenom obliku, primenjen je na prodaju PKB-a. Beogradske „koke nosilje“. Istina, forma je poštovana. Bio je javni tender. Da se možda neki domaći kupac ne bi slučajno javio, određeni su diskriminišući uslovi. Da kupac ima godišnji promet, koji u Srbiji nije moguće imati. Nisu morali da se plaše i trude. Ni ovako se niko ne bi javio. Ko bi hteo i smeo, kad se mnogo dana unapred znalo ko će „pobediti“. I dobiti skoro 17 hiljada zemlje za 105 miliona evra. Na opšte zgražavanje agroekonomista i eksperata. Zar „porodično srebro“ za siću. Ako nije moglo više(a to znači 15 do 20 hiljada po hektaru, koliko se sada „vlada“), što se uopšte prodavalo, gde su ta, tako zvučno najavljivana „javno-privatna partnerstva“ i koncesije. Koja su dobila i svoj „leks specijalis“. Zar, na primer, MK Group ili Matijević, ne bi bili dostojni strateški partneri sa manjinskim vlasništvom od 49 posto i ustupljenim pravom operativnog upravljanja poslovanjem od strane države(pošto oni bolje znaju i umeju). Naravno, i sa pravom veta na sve strateške odluke, koje bi bile protiv građana i države.

Tri prodaje, tri sumnje. Ekonomista, arhitekata, novinara. (Političare na računamo. Previše su crno – beli. Sadašnji su „dobri“, bivši „rđavi i zli“. I obrnuto). Da specijalni zakoni i tajni ugovori, nisu zbog IMT-a (Ima li Mene Tu), pitaju se mnogi. Jer, ako nema IMT-a, zašto u Parlament nikako da stigne, mnogo puta najavljivani i obećavani zakon o ispitivanju i oduzimanju imovine državnih i partijskih funkcionera. Čija je mesečna plata najviše hiljadu evra. Nema ni za štednju. Taman za solidnu porodičnu potrošačku korpu. Što znači da nijedan funkcioner teorijski ne može da ima neku imovinu. Jahtu, zamak, džip, torbe Luj Viton, decu na školama i koledžima u inostranstvu, devize na tajnim računima, of-šor kompanije i „ostrvske“ pare. Osim onih koji imaju negde, neku „tetku“. Koju bi morali dokazati pre zakonom. Početi od „onih gore“. Da se pokaže da su pred zakonom svi jednaki. Ako bude „jednakijih“ bolje ništa ne počinjati. Nego se pomiriti da nam u okruženju žive bogataši, koji su biznis i pare napravili na „državnom poslu“.

Autor je ekonomski analitičar