U stvarnosti, nije važno ko si (šta znaš, i šta umeš), nego čiji si. Od „kakvih“ roditelja i koje partije (što se svodi na isto). Pa su u ovoj sveopštoj tranziciji i prosvetni radnici (sve smo ih nazvali učitelji), pretrpeli ozbiljne havarije. Stagniraju ili padaju, već tri decenije. Možda najviše od svih. U „milijarderskim“ vremenima SM-a mnogi su morali da idu na „dopunske“ časove(umesto da ih daju) u voćnjake, bašte, njive i livade. Od kraja prošlog, a posebno u novom veku, morali su da i sami uče. Makar osnovnu i srednju školu za kompjutere i ostalu „tehniku“. Kako da uče đake, ako ne nauče. Pošto đaci u „startu“znaju više od njih, jer se od nje(tehnike) ne odvajaju. Dok knjigama „prilaze“ samo kad je „gusto“. U školi, ili kod kuće. Koristeći princip – uveče pročitaš, ujutro zablistaš. I budeš „vukovac“. Bez pročitane knjige. Đaci sve nemirniji i nezainteresovaniji, moraš da paziš na svaku izgovorenu reč, da na brzinu završiš „informatičke“ škole. Za koje babe zdravlje. Četiristo evra. Obrazovanje u dubokoj krizi (da ne kažemo – komi). Poslednji u platama, prvi po broju doktora i vukovaca po glavi stanovnika. Šta je ovo ljudi moji! (Mladen Delić, čuveni sportski komentator iz vremena poštovanih i situiranih učitelja).

Neka nam sad iskusni sindikalni lider priča o platama učitelja u tranziciji. Tamo negde Leta šestog, u vreme ministrovanja Bože Đelića, beše „zlatno doba“ učitelja. U tranzicionim vremenima. Prosečna plata 580 evra. Imalo dovoljno za „punu“ potrošačku korpu. Ostajalo malo i za kafanu i bioskop. Posle je realna plata počela padati, padati, padati. Kako se ministri više zgražavaju zbog loših plata učitelja(sadašnji predsednik Vučić 2012. godine – sramota; premijerka Brnabić – katastrofalno stanje), to one više padaju. Pobeže im elementarna potrošačka korpa. Pogotovo kad se Leta Četrnaestog, e da bi se smanjio budžetski deficit, plate u javnom sektoru i penzije, smanjile za 10 posto. Danas je početna učiteljska plata 47.774 dinara, ili oko 400 evra. Povećava se za 0,4 posto za svaku godinu radnog staža. Prosek je svega oko 50 hiljada ili 420 evra. Skoro 30 posto manje od Leta Šestog. Sindikalci tvrde da je to manje nego u bilo kojoj drugoj delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Na teret svih građana. Uče (našu) decu, moraju najmanje da budu masteri, pa na prosečnoj plati za sve zaposlene. U čitavoj državi. Sad masovno odlaze doktori, medicinske sestre(i braća), građevinski inženjeri i majstori, vozači. Samo da ne odu i ovi osiromašeni učitelji. Kao iz Bugarske. Pa da đake uče penzioneri. Umesto da igraju šah.

Ove godine obećaše da će učiteljima – masterima „vratiti dugove“. Prvo su im obećali „viši“ platni razred. U kome bi „dobacili“ oko 65 hiljada. Onda se neki „drugi“ pobunili. Platni razredi propali. Odloženi za (najmanje) godinu dana. Sindikati, resorno ministarstvo i vlada, zajednički pronašli novo,“obostrano prihvatljivo“ rešenje. Da se plate povećaju 14,6 posto. Ne može se nadoknaditi uzeto. Ali dodatnih 7 i po hiljada mesečno nije za bacanje. Taman za „Infostan“ za dvosobni stan. Ili trećina podstanarske kirije. Kad li, iznenada, učitelje – mastere, (opet) obmanuše. U predlogu državnog budžeta ne samo da nema platnih razreda(odloženi za godinu dana), nego ni dogovorenih 14,6 posto rasta plata. Samo 9(slovima: devet) posto. Sindikati se raspisali. Lete pisma premijerci, ministru, poslaničkim klubovima. Traže objašnjenje. Što je vlast pogazila vlastitu „časnu reč“. Ne vredi. Budžet „skrojen“, nema promena. Beše i štrajk upozorenja. Baš na nekadašnji Dan Republike, 29 novembar. (Možda da nas sve podsete šta su nekad bili). Prevareni i nezadovoljni prosvetari se ujedinili. (Što je „naučna fantastika“ u zemlji Srbiji). Sva četiri reprezentativna sindikata potpisali odluku, da će sutra, u utorak jedanaestog decembra stupiti u jednodnevni štrajk, tako što će časovi biti skraćeni na 30 minuta. Istovremeno će, ispred vlade u Nemanjinoj, biti održan protestni skup. Štrajkači traže: nastavak pregovora do uvođenja pravednih platnih razreda za ceo javni sektor; povećanje zarada u 2019. godini za dogovorenih 14,6 posto; isplatu svih zaostalih dugovanja prema zaposlenima u prosveti, nastali iz Sporazuma sa Vladom RS potpisanog 2015. godine.

Uglavnom, Vlada povela sa 1:0. Umesto da gubi sa istim rezultatom. Učiteljima je poništen regularan gol, a vladi priznat neregularan. Iz dubokog ofsajda(Čitaj – nepoštovanje sopstvenog obećanja.). Dakle, navijamo da učitelji izjednače. Kvota je 14,6(procenata). Samo neka obuku žute dresove(prsluke). Daj gol, daj gol…

P. S. U moru loših vesti ima i poneka dobra. Sindikati kažu da im je obećano da se škole neće gasiti. Ni u dalekim selima. Sa dvoje-troje učenika. Nema seljaka, nema ni đaka. Neka škola, vratiće se rode (možda). Daj Bože.

Autor je ekonomski analitičar