Kako Niš, tako i čitav „lokal“. Na vrhu liste „one strane“ su neusaglašeni sa „vertikalom“. Sa dve frakcije. Jedna su „neposlušni“, ili kako reče ovih dana eks ministar – „k..čeviti“, na čelu sa Milanom (Čajetina) i Nebojšom (Šabac). Drugu frakciju čine oni koji su „različiti“, ali ćute. Država, koja se samoproglasila bezgrešnom i nedodirljivom, prema prvoj frakciji je neumoljiva, a prema drugoj tolerantna „maćeha“. Ostalima, usaglašenoj i poslušnoj deci, je „dobra majka“. Dok slušaju, i rade šta i kako im se kaže. Međutim, ako „deca“ zgreše (međusobno se posvađaju i zakrve, ili postanu Tončev, pa kritikuju „svoje“), stiže kazna. Uzmu im „Konstantina“ (aerodrom u Nišu). Tražimo razuman odgovor na pitanje: šta će Vladi Srbije „Konstantin veliki“? Ako državi trebaju avioni i aerodrom, zašto su onda JAT prodali trajno, a beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ na 25 godina. Nema logike da otuđuju veće, a preuzimaju manje. Utoliko pre što je poznato da država, po prirodi stvari, nije dobar preduzetnik. I da pre ili kasnije, sledi neki oblik prodaje, ili javno-privatnog partnerstva. Dakle, odgovor na prvo pitanje je jasno. Državi ne treba Konstantin. Možda im treba zbog budžeta i para (već je dostigao 350.000 putnika, a predsednik se pre neki dan izreče, da će 2017. aerodrom u Nišu „uknjižiti“ 724.068 putnika). Ovakve prognoze su velika „komparativna prednost“ Srbije! Nije ni to. Jer ako pravi profit, zašto onda ministarka priča o nekim „subvencijama i donacijama“, kao da je reč o Etihadu. Čak i da je neophodan novac kako bi „Konstantin“ izdržao konkurenciju u budućim vremenima, kakve veze ima ko će biti formalni investitor.

Šta je to uopšte (naša) država. Nemanjina 11, ili Niš, Surdulica, Novi Pazar i ostali. Ako para ima, onda ih ima i Niš i Srbija. Srbija jednostavno „prebaci“ Nišu. Ako para nema, onda se biznis prodaje, ili daje koncesija. Neka da pare neko ko ima više. Sasvim je svejedno, ko će biti prodavac – država, ili grad Niš. Postoje zakoni i procedure (osim ako opet ne treba neki leks specijalis). Poslednji argument nameravane „državne nacionalizacije“ je – pamet. Nisu u Nišu toliko pametni, kao u Beogradu. Pa, ne bi svi išli ka prestonici, da jesu. Što je još jedan argument iz arsenala „obrnute ekonomije“. Ako ima Beograd, ima i Niš. Neće se „Konstantin“ seliti iz Niša, pa da se uštedi na troškovima prevoza i odvojenog života za menadžment i inženjere. Za dobre plate i standard, ništa nije daleko. Zar činjenica da više hiljada građana svake godine odlaze „trbuhom za kruhom“, sve ne govori.

Tako smo, metodom eliminacije i „obrnute ekonomije“, došli do dva, jedino moguća, odgovora. Uzimaju „Konstantina“ jer su im se lokalni naprednjaci nešto zamerili. Da im država pokaže kako prolaze „neposlušni“. Baš kao što su Zlatibor proglasili nacionalnim parkom. Naravno, nikako zbog Milana (Stamatovića). Ministarka za puteve, pruge i aerodrome je uvek tu, da stalno ponavlja, nama „malim Pericama“. Nema politike, sve je zbog građana Srbije. Što su do sada čekali, i što baš Zlatibor, niko ne reče. Nema sumnje da će i najduža gondola na svetu, postati državna. Čim je opština Čajetina napravi. Prvo nisu dali da se radi. Čim su na kraju „popustili“ i dopustili gradnju, sigurno planiraju da je uzmu. Osim ako Čajetinci, ne prestanu da budu toliko tvrdoglavi, pa priđu „vertikali“, ili se sa prestonicom „slože i umnože“. Sve kao u onom čuvenom vesternu Serđa Leonea „Dobar, rđav, zao“. Dobrima nagrade i pare iz „rezervi“, ovim drugim poslati DRI (Državnu eevizorsku instituciju) i uzeti „konstantine i gondole“. Tako da i ovaj mogući uzrok, ipak, nije moguć. Prestonica u „vertikalnom lokalu“ sve može. Svako čudo (svađe, raskoli i Tončevi) do tri dana. Na kraju je ostao još jedan, verovatno pravi razlog. Negde tako obećano. U onim ugovorima što su državna tajna i koje država krije kao zmija noge od svojih građana, „potpisnika“ tih istih ugovora. Izgleda da nisu znali šta su „potpisivali“. Pa bi sad da sve vide i čitaju. Nisu veliki projekti za male (narodne) uši i oči. Očito je tamo nešto „zapisano“ i u vezi sa „Konstantinom“. Pa to što je obećano Arapima i(li) Franzuzima, mora da se uradi. Bolje i lakše će država, nego „lokal“. U Vladi nema opozicije kao u gradskim i opštinskim parlamentima. Može i telefonski. Zato Vlada „završava“ najvažnije stvari i ugovore. Ono drugo ide na noge Bošku, Balši i Živkoviću.

P. S. Sledi (privremeni) obrt. Skupština na kojoj su niški odbonici trebali da „poklone“ Aerodrom, zakazana za 10. april, odložena je do daljnjeg. Nisu odbodnici „progledali“, pred očigledim paradoksom. Zašto poklanjati ono što pravi profit. I ono što se može dobro prodati. Nego je tako „naređeno“. Počeli protesti. A sa masom se nikad ne zna. Bilo je raznih primera. Sačekati bolje vreme. Samo da se „neko“ ne naljuti. Ili ne isteknu rokovi.

Autor je ekonomski analitičar