Jedan je platio – rekao je Dušan Bajatović, SPS kadar, jednom prilikom, dok je još bio opozicija. Mislio je na Zorana Đinđića. Sa takvim istančanim smislom za podršku atentatorima i aplaudiranju nečijoj smrti, mogli su da ga postave ili za direktora krematorijuma ili za direktora gasne komore.

Nađeno je, ipak, kompromisno rešenje – imenovan je za generalnog direktora Srbijagasa. Što je svakako bolje za naše društvo u celini nego da su ga postavili za direktora Narodne biblioteke. Kao paralelni direktor Srbijagasa i Narodne biblioteke, doduše, Bajatović bi mogao da se brani stilskim figurama.

– Jedan je platio! Znate, to je bila fora, faktički metafora. Ja sam mislio na grupe građana koji trenutno neće da plaćaju gas otkad je poskupeo. Jedan je, evo baš sad su mi javili, platio – objasnio bi Bajatović mašući upravo dostavljenim računom savesnog građanina iz Surdulice.

Otkad je rekao da je Đinđić, jelte, platio, Bajatoviću nije zafalila ni dlaka s glave. Čak šta više, krenulo ga u životu. Pa Sreten Ugričić ne mora da brine – već naredna vlada imenovaće ga za generalnog direktora Srbijagasa. Bolja plata, a i bolje je kad radiš sa prirodnim gasovitim fosilnim gorivima nego sa metaforama. Pošto se u prirodna fosilna goriva ne razume skoro niko, pa u to ne mora da se razume ni direktor Srbijagasa, a metafore, osobito zločinačke metafore, zna da tumači čak i Ivica Dačić, lice odranije poznato u našoj zemlji i okruženju.

On je, inače, napravio civilizacijski iskorak, unazad, kada je pre četiri godine ušao u Vladu sa strankom čiji je lider bio onaj za koga Bajatović smatra da je „platio“. I od tada je kao ministar policije pohapsio sve mafije koje su se u međuvremenu pojavile na tržištu – od đubretarske do pilićarske – te je ostalo samo da se raskrinka bibliotečka mafija, književna mafija, pesnička mafija i aforističarska mafija, što je zahtevalo promenu tajnog policijskog šifrarnika, pa razgovori u internom MUP-ovom bezbednosnom „etru“ radio-veza sve više liče na telefonsku sednicu Udruženja književnika vaseljene.

– Avala zove Hemingveja – prođe tako preko „motorole“, pre neki dan.

– Hemingvej na vezi. Trenutno sam u Narodnoj biblioteci, čučim na trećoj polici, drugi red, desno – oglasi se tajni agent MUP-a Srbije, kodnog imena Hemingvej.

– Hemingvej, šta vidiš? – pita Avala.

– Lice Ugričić Sreten (51) je nakratko boravilo u kancelariji, čitalo novine, pio kafu, listao neke knjige…

– Dobro, Hemingvej, kaži nam – da li je naoružan?

– Jeste, nosio je jednu debelu knjižurinu, tvrdog poveza, dakle opasan tup predmet idealan za onesposobljavanje žive sile udarcem u potiljak – javio je Hemingvej sa lica mesta.

– Avala zove Markesa i Borhesa – čulo se opet. Alo, Borhes, kolega, gde se nalaziš?

– U čitaonici sam. Pušim. Izgleda da su me provalili. Jedan je dolazio dva puta da mi kaže da ugasim cigaru. Ima bradu, tipičan primerak Al Kaide. Krije se pod maskom studenta filozofije. Privremeno sam ga onesposobio.

– A gde je Markes?

– Otišao je po kafu – kazao je Borhes dok je Markes u holu biblioteke vodio iskonsku borbu čoveka i mašine, tako što je u automatski aparat za espreso ubacivao 100 evra, koji su mu se stalno vraćali. On se svaku put sve više radovao džek potu, tako da mu je lice Ugričić Sreten (51) promaklo iza leđa i uputilo se u nepoznatom pravcu. „Samo da nije otišao u operu“ – pomolio se tog popodneva Hemingvej, poučen iskustvom starijeg kolege Čvorović Ilije, koji je svojevremeno morao da odsluša celu „Travijatu“, „Seviljskog berberina“ i „Aidu“ sa treće galerije Narodnog pozorišta, kako bi praćeno lice držao na oku.

– Ovde u biblioteci i nije tako loše, bar se ne deru, nego sve nešto šapuću. Al je dosadna Al Kaida – rekao je Hemingvej, onako za sebe, čučeći na polici.

Dok su agenti Hemingvej, Markes i Borhes bili angažovani u tajnoj akciji „Vreme je za kulturu“, ministar Dačić špartao je po Srbiji uzduž i popreko premijerno izvodeći predstavu „Ja premijer“. Ipak, i pored brojnih obaveza našao je vremena za Danasovu rubriku – čitam, gledam, slušam.

– Gospodine Dačiću, šta trenutno čitate? – pitala ga je novinarka.

– Trenutno čitam sabrana krivična dela Andreja Nikolaidisa, a uvek se rado vraćam sabranim krivičnim delima Ugričić Sretena.

– Šta trenutno slušate?

– Trenutno ne slušam nikog. Ni Tadića, ni Cvetkovića…

– Šta trenutno gledate?

– Gledam sebe u ogledalu. I ogledalce mi uvek kaže: Ti si najlepši premijer na svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.