Brzi odgovori

Zemunci se sećaju da su dotičnog direktora „Pinkija“ nekoliko puta dnevno viđali kako trči na relaciji Hala „Pinki“ – Magistrat u Zemunu, nekih 800 metara bez prepona, jerbo je vojvoda Šešelj voleo brze odgovore. Otud nije čudno što je kancelarija za brze odgovore glavni izborni adut Aleksandra Vučića, bivšeg direktora Hale „Pinki“. U čijoj zvaničnoj biografiji, na sajtu SNS, stoji da je kao direktor „Pinkija“, a to je ujedno i njegova jedina uspešna profesionalna referenca – „oživeo ideju o noćnom kupanju“. A trebalo bi da piše: On je, braćo i sestre, ličnim primerom, još tad, napravio Kancelariju za brze, skoro sprinterske odgovore. Pa ne treba sumnjati da će mu to uspeti i sad. Samo što će eventualna relacija biti znatno kraća – od Skupštine Beograda do Predsedništva Srbije. Jedva 100 metara.

U „Stavu Srbije“ na Prvoj TV, naime, blagodareći Jovi Bakiću, prisustvovali smo javnoj demonstraciji rastavljanja Tome na sastavne delove. Izgleda da je recept za podsticanje Tominog mucanja prilično jednostavan – pitajte ga samo na kom smeru je masterirao i ko su najpoznatiji teoretičari menadžmenta – i videćete da na sve ima odgovor, samo na to nema. Zašto? Zato što izgleda nema talenta za brze odgovore. Fakat, samo za one koji bi trebalo da budu istiniti i precizni. „Sve to zna Vučić“ – rekao je Toma kada ga je Bakić pitao kako se zove predsednik Austrijske narodne partije, pa je otud jasno ko je u SNS, kao i u SRS, zadužen za brze odgovore, uključujući i trčeću kancelariju.

Tadić, opet, ne haje za odgovore, već planira da od 7. maja ujutru oformi kancelariju za brze dogovore. Kancelarija će takođe biti trčeća – dok smo pre četiri godine imali priliku da viđamo elegantni, felinijevski trojac u džipu registarskih tablica JA-10-00, kako obilazi stranačke centrale nudeći staro gvožđe i ostale usluge, povoljno, sada će, izgleda, pošto je obišao većinu srpskih štala – upravo Tadić sa kancelarijom za brze dogovore zaređati po primaćim sobama partija iznad cenzusa. Sa registracijom JA. Samo što će umesto krava muzara morati po glavi da miluje Palmu. U sledećoj štali, pardon, stranci, moraće da češka Dačića. Potom sledi muža u PUPS-u. Zatim branje salate u URS-u. Biće ludo.

Mlađan Dinkić je, opet, već oformio kancelariju za brze govore. Nemoguće je, naime, obići sve regione, regiončiće i regale po Srbiji, a pričati ko Fidel Kastro. Nego – minut i po u slobodarskom Opariću, dvadeset sekundi u Donjem Brijanju, tri sekunde na usputnoj pumpi u demokratskim Džombama… Govor, po Dinkiću, mora biti brz, kratak i nejasan, kao remek delo nekakvog apstraktnog umetnika. Jedna apstraktna slika, naime, govori više od hiljadu evra. Pardon, reči.