Umrla jednog dana Fata. Rodbina kuka, Fatu u sanduku iznose iz kapele i udare slučajno u štok vrata. Iz sanduka se začuje „Uhhh!“ Začuđeno otvore sanduk – kad Fata živa! I posle novih 13 godina u braku sa Mujom, Fata opet ode na onaj svet. Sve isto ko onomad, rodbina plače, Fatu iznose iz kapele u sanduku, kad trči Mujo i viče: „Pazite na štok, bem vas smotane!“
Tako je nekako bilo i u Srbiji. Pre 16 godina već polumrtva srpska opozicija osvojila je vlast. Niko ne zna tačno kako se to desilo, ali ima očevidaca koji tvrde da su ih skupno iznosili u nekom sanduku, udarili u štok vrata, a iz sanduka se začulo „Uhh!“
Vladali su posle toga 12 godina i opet se jednog dana „upokojili“. I ovih dana dok iz sanduka u kome ih iznose iz kapele prete da će se uskoro vratiti na vlast, pola ucveljene Srbije trči i viče: „Pazite na štok, bem vas smotane!“
A Demokratska opozicija Srbije, zvana DOS, predstavljala je jednu sasvim originalnu tvorevinu – zvali su se Demokratska opozicija Srbije i kada su bili na vlasti. Pa smo godinama na vlasti imali jedan contradictio in adjecto – Vladu demokratske opozicije.
U to vreme, kaže legenda, na dramatičnim sastancima DOS-a u nekoj zgradi preko puta kafane „Zlatni bokal“ u Skadarliji, lideri vladajuće opozicije sastajali su se svako malo ne bi li doneli važne odluke. Međusobno su se na tim sastancima dogovarali tako što bi jedan drugom doturali papiriće, da ne saznaju ovi ostali.
Pošto ih je bilo između 14 i 28, a bar njih 15 nije međusobno razgovaralo.
Na jednom takvom sastanku, kaže legenda, čak se i Velja Ilić, dok je razmenjivao papiriće sa kolegom iz Demokratske stranke, zgranuo.
Poslao Velja papirić tom DS-ovcu sa pitanjem – kako ćete vi da glasate – a ovaj mu ga vratio sa pitanjem: „Veljo, jebeš li šta?“
– Prostačino jedna, gedžovanu žuti, šta tebe boli đoka za moj seksualni život baš u ovom trenutku kada smo trebali da uspostavimo istorijski dogovor sa sindikatima – tvrde očevici da mu je Velja posle odgovorio, zgrožen.
– Dosadno mnogo – odgovorio mu je ovaj. I otišao.
Te nije ni čudo što ovih dana razvaline DOS-a izgledaju ko da se međusobno dogovaraju o rušenju aktuelne vlasti razmenom papirića sa lascivnim porukama.
Kako se praktično ruši vlast, jednom je plastično opisao Vuk Drašković, drevni srpski mudrac novije generacije: „SPO je 10 godina tresao šljivu, pa onda kada su popadale šljive drugi su ih pokupili, a SPO-u nije ostalo ništa“. Valjda vođen tom poučnom pričom iz prošlosti, Vuk Drašković se i sam uspentrao pre izvesnog vremena na šljivu sa koje nema nameru da siđe.
Ko je lud, braćo i sestre, da opet 10 godina trese šljivu, a drugi da ih pokupe.
Međutim, Vuk može biti bezbrižan dok sedi na šljivi – lideri sadašnje opozicije svi su redom gradska deca i izgledaju da nemaju blage veze kako se trese drvo šljiva.
Znaju samo kako se skupljaju šljive, mada ih i to smara. Al' da bi skupljao, mora neko da drma. A ko?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
