Ili, moguće, jato Zvezdinih fudbalera kako leti iznad Marakane, pošto se može pretpostaviti da su svi dobili krila od predsednika Vučića, pa je tako Zvezdino levo krilo dobilo i desno krilo, a Zvezdino desno krilo – i levo krilo.

Dva krila su neophodna za dobar let, ali suštinski, nije bilo jasno – šta će nekom fudbaleru krila?

Shvatio bih, donekle, da je recimo generalni direktor Er Srbije prvi let za Njujork posvetio takođe predsedniku Vučiću, jer je logično da je i njima „dao krila“, pošto postoji uvreženo mišljenje u stručnim krugovima da su avionima krila neophodnija nego fudbalerima.

Fudbalerima, zapravo, krila uopšte ne trebaju, čak je, po pravila FIFA, i zabranjeno da fudbaleri lete, a oni koji su pratili utakmicu Zvezda – Krasnodar, sa druge strane, kleli su se da za 90 minuta, plus zaustavno vreme, niko iz tima nije leteo, sem Zvezdinog golmana, koji je to učinio bez vidljivih pomagala dobijenih od predsednika.

Leteo je zapravo dok nije udario glavom u stativu, a da je imao krila, sigurno bi izbegao stativu.

– Niko nije imao krila, kunem ti se – kleo se jedan koji je išao na tu utakmicu posle koje domaći fudbal kao da je dobio epsku dubinu „Igre prestola“, jer samo tamo i na Marakani postoji funkcija koja se zove „Majka zmajeva“.

U našem slučaju, istina, to bi se moglo nazvati „Predsednik majka zmajeva“.

Priča mi posle jedan takozvani dobro obavešteni izvor da je cela situacija, zapravo, bila mnogo zanimljivija od raspodele besplatnih krila Zvezdinom prvom timu.

Zvezdan Terzić je zapravo bio oduševljen što mu se par dana ranije javio predsednik Vučić i rekao mu da je upravo odgledao utakmicu ruskog prvenstva Krasnodar – Ural, i tačno mu skenirao kako bi Zvezda trebalo da igra u Ligi Evrope.

– Čekaj, zezaš me! Predsednik Srbije ima vremena da gleda utakmicu Krasnodar – Ural i da posle postavlja taktiku za utakmicu Krasnodar – Zvezda!? – bio sam zapanjen informacijama takozvanog više nego dobro obaveštenog izvora.

– I, kakvu taktiku je postavio? – pitao sam posle prvog šoka.

– Pa, recimo, predsednik je rekao da bi Slavoljub Srnić trebalo da igra zadnjeg veznog – objasnio mi je onaj takozvani dobro obavešteni.

– Rekao mu je da bi Srnić trebalo da igra zadnjeg veznog!? Zar čovek stvarno ima vremena da razmišlja o tome ko bi u Zvezdi trebalo da igra zadnjeg veznog? – upitao sam se glasno.

Ako mi stvarno živimo u zemlji gde predsednik države zove predsednika fudbalskog kluba da mu kaže da Srnić treba da igra zadnjeg veznog, onda ovo nešto ne valja.

– I znaš šta je najbolje? – kaže mi onaj na kraju.

– Šta!?

– Srnić uopšte na toj utakmici nije igrao zadnjeg veznog!

– Stvarno! Pa šta mu se onda onaj Terzić zahvaljivao?

– Na taktici! U poverenju da ti kažem, ovi u Zvezdi su provalili odličnu stvar – uvek igraj suprotno od onoga što ti javi predsednik! I posle mu se zahvali. Njemu prija, a svi zadovoljni!